Главне тезе шефа руске државе:

О преговорима о Украјини

Русија никада није одбијала дијалог о Украјини, али послије окончања преговора у Истанбулу у марту 2022. неће учинити први корак: „Зашто да се старамо и исправљамо нечије грешке?"

О условима рјешења кризе, укључујући и одржавање ситуације каква је сада, мора се разговарати: „Ово је предмет преговора које нико не жели да води са нама, тачније хоће, али не знају како. Знам шта желе, али једноставно не могу да схвате како то да добију“.

Зашто је Лондон спријечио постизање договора у Истанбулу?

"Ко то зна, ја то ни сам не разумијем. Постојао је општи став. Из неког разлога, сви су имали илузију да Русија може да буде поражена на бојном пољу - због бахатости, а не због велике памети”.О будућности односа са Украјинцима

На Западу узалуд вјерују да су борбе у Украјини „заувијек одвојиле један дио руског народа од другог”: „Ионако ћемо се прије или касније договорити… Можда звучи чудно у данашњој ситуацији: односи међу народима ће се обновити. Требаће много времена, али ће се обновити“.

О границама Украјине

„Украјина је, у извјесном смислу, вјештачка држава коју је створио Стаљин“, између осталог од мађарске, пољске и румунске територије.

Путин никада није разговарао са мађарским премијером Виктором Орбаном о могућности враћања мађарских земаља које су под Стаљином предате Украјини.

Црноморски регион, „заправо, никада није имао никакве историјске везе са Украјином“.

О денацификацији

Русија жели да искорени праксу у Украјини да се од сарадника Хитлера праве националне хероје: „Треба да се отарасимо оних људи који одржавају у животу ову теорију и праксу и покушавају да је сачувају – то је денацификација”. Успјели смо да се око тога договоримо у Истанбулу.

О одговорности за украјинску кризу

„Разумијем, можда неко каже да је наша грешка што смо уз помоћ оружја одлучили да окончамо овај рат, који је почео 2014. у Донбасу.

Али се треба присјетити ширења НАТО-а, кршења обећања и база алијансе на украјинској територији.

О "руској пријетњи"

Све изјаве о „руској пријетњи” су „једноставно хорор приче за обичне људе”: „Немамо интереса ни у Пољској, ни у Летонији, нигдје… То су само пријетње”.

О могућности разговора са Бајденом

Путин је више пута упозоравао америчког предсједника Џозефа Бајдена да прави „огромну грешку историјских размјера тиме што одбацују Русију”.

Лидери од тада нису разговарали, али „имају одређене контакте“ „преко разних ресора“. Помоћу њих Русија објашњава Сједињеним Државама да је неопходно прекинути испоруке оружја Кијеву и „све ће бити готово за неколико недјеља“.

О Сјеверним токовима

Русија не износи своје податке о експлозијама на Сјеверним токовима, јер је „веома тешко побиједити САД у пропагандном рату“: „Можете се укључити у тај посао, али то, како кажу, скупо ће те коштати. Цијелом свијету је и тако јасно шта се десило".

О сарадњи са Кином

Изјаве да је сарадња са Кином опасна за Русију су обична хорор прича. Европа са њом и тешње сарађује: „Питајте Европљане, зар да ли је се плаше?

О Русији у НАТО

Москва је била заинтересована за могућност уласка у НАТО и понудила је Вашингтону да заједно граде противракетну одбрану. Амерички предсједници су то подржавали, али су њихове администрације одбиле. „На крају су нас отјерали… А ми смо направили хиперсоничне системе, са интерконтиненталним дометом, и настављамо да их развијамо“.

Сједињене Државе су стално вршиле притисак на Русију, између осталог и због тога што је у Сједињеним Државама било превише стручњака за борбу против Совјетског Савеза, „створен је вишак производних капацитета“. „Морамо да се ријешимо тога – морају постојати нове, свеже снаге које гледају у будућност и разумију шта се дешава у свијету.

О политици САД

Политика Вашингтона не зависи од тога ко је предсједник: „Није ствар у личности лидера – ради се о расположењу елита.

Сада Сједињене Државе безуспјешно покушавају да се силом прилагоде свијету који се мијења, али „инструменти које Сједињене Државе користе не дјелују“.

„Свијет ће се ионако промијенити – без обзира на то како се догађаји у Украјини заврше. Мјесто Сједињених Држава ће се такође промијенити, „само је питање како ће се то догодити: болно, брзо – или меко, постепено.

О развоју технологије и Илону Маску

Човјечанство треба да регулише сферу вјештачке интелигенције, генетских истраживања и других „савремених трендова који се не могу зауставити“.

- Сада кажу да је у САД Илон Маск већ уградио чип у мозак неке особе… Мислим да Маск не може да се заустави - он ће и даље радити оно што сматра да треба. Али ми морамо да се договоримо са њим некако, морамо да тражимо неке начине да га убиједимо.