Епидемија ковида 19 људе је изложила великом степену стреса, многи су уплашени за своје и за здравље најближих, па је битно придржавати се здравих животних навика, рекао је Срни специјалиста интерне медицине доктор Милан Глуховић са Пала.
Глуховић, који ради као љекар у Поликлиници "Срце Сарајава", истакао је да никада није било битније придржавати се здравих животних навика, престати са лошим навикама и тражити нове начине како остати у контакту са најближим кругом људи јер је социјална интеракција јако битна за психофизичко здравље.
- Веома је битно заштитити се од негативног утицаја медија који, што свјесно, што несвјесно, стварају катаклизмичну атмосферу и додатно појачавају осјећај страха који је негативна емоција и може да утиче на нормално функционисање људи - наводи Глуховић.
Према његовим ријечима, за пацијенте који су пребољели вирус корона савјетује се да избјегавају интензиван физички напор око три мјесеца након инфекције, те да се ураде основни кардиопулмонални скрининг - ултразвук срца и спирометрију, те општу лабораторијску анализу.
На тај начин ће се провјерити стање својих главних органских система, који су могли претрпити неко оштећење након инфекције овим вирусом, рекао је Глуховић, те додао да је вирус показао да има невјероватан мултисистемски ефекат.
- Код готово половине особа које су пребољеле вирус проузрокује неки од симптома попут хроничног умора, главобоље, вртоглавице, аритмије, гушења, бола у грудима. Провјера урађена на овај начин даје нам сигурност и одважност да наставимо нормално уобичајне активности и смањимо ризик по здравље - поручио је Глуховић.
Када је ријеч о кардиваскуларним проблемима, Глуховић је објаснио да је данас главни узрок стил живота савременог човјека превелики унос трансмасти - брза храна, те слаткиша, недовољно бављење физичком активношћу, пушење, као и ексцесивни стрес.
- Овај стил живота доводи до развоја кардиоваскуларних фактора ризика, попут високог крвног притиска, повишених масноћа у крви, који са дугогодишњим негативним дјеловањем доводе на крају до пропадања срчаног мишића, срчаног или можданог удара - истакао је Глуховић.
Треба бити, сматра овај љекар, много више проактиван, односно престати са пушењем, смањити унос трансмасти, базирати исхрану на медитеранској дијети која има доказан кардиопротективни ефекат, контролисати крвни притисак, смањити унос соли у исхрани или, ако је потребно, користити терапију коју ће прописати љекар.
Глуховић је нагласио да сваки љекар мора развити однос повјерења са пацијентом, задобити његово повјерење кроз приступ, емпатију и стручност, те да се са пацијентом мора активно дискутовати о плану лијечења, шта се добија планираном контролом, који се терапијски ефекат жели постићи до наредне контроле и шта је потребно до контроле урадити од лабораторијске и друге дијагностике.
Он је додао да пацијенту план треба бити јасан, достижан, јер је то у његовом најбољем интересу.
- У таквом сценарију задовољни су и љекар и пацијент. То је најбоља основа и мјера да терапијски и интервенцијски ефекти постигну максимум - поручио је Глуховић.
Гојазност није нормално стање
Специјалиста интерне медицине Глуховић навео је да, нажалост, никад није било више гојазне дјеце, што може имати несагледиве посљедице на њихов каснији живот.
Он је истакао да долази до раније појаве хипертензије, дијабетесе, проблема са плодношћу, моториком, различите врсте коштано-зглобних поремећаја, психичких проблема, те депресије.
Главни кривац су недовољна физичка активност, превише времена проведеног за рачунарима, превелики унос слаткиша, брзе хране, а узроци могу бити и комплекси попут психичких проблема, проблема који произилазе из дисфункционалних породица, насиља у породици, вршњачког насиља, као и ране појаве поремећаја штитне жлијезде, те инсулинска резистенција, навео је љекар специјалиста.
Зато је, појаснио је Глуховић, код сваког дјетета прво неопходно анализирати шта је могући узрок гојазности, а потом направити план како помоћи на најбољи начин.
