Запослење за 13.732 грађана Српске немогућа је мисија већ девет година и дуже, а неславни рекордер је дактилографкиња која у седмој деценији покушава да се домогне посла у струци.

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, на крају октобра ове године без посла је било укупно 66.259 мушкараца и жена, а међу незапосленима који до посла не успијевају доћи дуже од девет година највише је квалификованих радника, њих 4.990. У поменутој категорији друго мјесто заузимају они са дипломом средње стручне спреме, а до запослења уназад десет година није успјело доћи ни 3.678 неквалификованих радника.

Из статистичког билтена Завода видљиво је да је радничка књижица деценијски сан и за 438 незапослених са факултетском дипломом.

- На запослење најдуже чека жена старија од 60 година која је по занимању дактилограф II степена. Она је на нашој евиденцији дуже од деценију јер већ низ година од стране послодавца нема исказаних потреба за запошљавањем тог образовног профила, а до сада није исказала спремност за рад у другом занимању. Осим ње, рекордер је и један радник без занимања - истакли су у Заводу и додали да податке о броју незапослених селектују по годинама проведеним на евиденцији и то једне до три године, затим од три до пет година, од пет до девет те девет и више година.

У Заводу истичу да просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених зависи, прије свега, од степена стручне спреме, занимања, додатних знања и вјештина које посједују, покретљивости ван мјеста пребивалишта, исказаних потреба за занимањем, али и броја незапослених одређеног образовног профила. Наводе да је од посебног значаја и колико су незапослени активни у тражењу посла.

- У оквиру трећег степена на запослење најдуже чекају металци, трговци и текстилци, а са четвртим степеном матуранти гимназије, финансијски радници и економисти, механичари и машинисти. У оквиру наведених занимања највише је пријављених - казали су у Заводу и додали да незапослени имају обавезу да активно траже посао.

Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић статистику Завода и тренутне потребе тржишта рада оцјењује као апсурдне будући да су подаци  потпуно контрадикторни.

- С једне стране, послодавци вапе за радном снагом готово свих образовних профила, а с друге имамо више од 66.000 незапослених, бар на папиру. С обзиром на ту апсурдну ситуацију, радили смо анализу и дошли до закључка да је међу незапосленим више од 30 одсто оних у шестој и седмој деценији живота, добар дио ради на црно, а многи неће да раде послове који им се нуде, већ чекају запослење у струци - казује Ћорић за “Глас Српске”.

Додаје да послодавци на незапослене који посао чекају дуже од деценије гледају с дозом опреза и настоје их заобићи јер им вријеме проведено на бироу сугерише да је ријеч о људима који нису вољни да раде.

-  У садашњим условима потражње, ако неко чека посао толико дуго, јасно је да неће или не може да ради. Такође, за послодавце је отежавајућа околност и то што је много незапослених старијих од 50 година јер се такви радници теже прилагођавају новим технологијама, спорије усвајају вјештине, нису довољно продуктивни. Ипак, кад неко хоће да ради и стручан је, до посла без много муке дође и са 60 година - рекао је Ћорић и навео да међу онима који чекају посао има и мањи број радника пропалих предузећа који су на евиденцији бироа само да би остварили услове за пензионисање.

Едукација

Перо Ћорић каже да је Привредна комора Републике Српске формирала центар за образовање одраслих с циљем додатне едукације незапослених како би њихова знања и вјештине прилагодили потребама тржишта рада. 

- Због неусаглашености образовне политике и потреба тржишта рада имамо доста незапосленог кадра чија занимања нису интересантна домаћој привреди, нарочито прерађивачкој индустрији. Овим потезом настојимо проблем бар дјелимично ријешити - казује Ћорић.