Храм Светог Варнаве Хвостанског на Врањешу у Источном Новом Сарајеву прославља данас своју славу, Светог исповједника Варнаву Хвостанског.

На дан успомене и празника овог свеца, Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом служио је Свету архијерејску литургију.

Свети исповједник Варнава Хвостански један је од многих светаца у Српској православној цркви који су дјелом и животом везани за Сарајево.

Живот и страдање

Епископ Варнава, поријеклом из Пљеваља, рођен је 31. јануара 1914. године у америчкој држави Индијана, као Војислав Настић.

У Сједињеним Америчким Државама је живио до своје осме године када је, заједно са родитељима, дошао у Сарајево.

У Сарајеву је завршио осново и средњошколско образовање, након чега добија благослов од епископа Николаја Велимировића да упише Богословски факултет у Београду.

Тако се Војислав уписао на Богословски факултет у Београду, са жељом да свој живот цјелокупном својом личношћу посвети Богу. По завршетку факултета вратио се у Сарајево гдје је остао за вријеме Другог свјетског рата да дијели судбину преосталог народа.

Након што су усташе одвеле и убиле митрополита дабробосанског Петра Сарајевског, Анте Павелић је од њега затражио да буде епископ хрватске православне цркве, што је он одлучно одбио.

Након рата се нашао на удару комунистичког режима, а свој крст је смјерно носио током петогодишњег робовања у комунистичким казаматима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин.

Увијек се у својим страдањима борио да љубављу и смирењем побиједи зло и оне који су том злу тако предано и вјерно служили. А побјеђивао је, јер је, по ријечима протосинђела др Стефана Чакића, "био једна изузетна личност, једна несаломљива енергија, један бескомпромисан борац за истину и правду, један ватрени родољуб, један свети архипастир Цркве Христове, једна неугасива звезда водиља нараштајима који долазе, један скоро недостижан пример доброте, честитости и поштења".

Упокојио се 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину. Сахрањен је два дана касније поред манастирске цркве.

У свете мученике уврштен је и канонизован 2005. године.

Посвећен му је Храм Светог Варнаве Хвостанског на Врањешу

Храм Светог Варнаве Хвостанског је храм Митрополије дабробосанске. Налази се у насељу Врањеш у Источном Новом Сарајеву и једно је од важнијих мјеста духовног окупљања правосланих вјерника из Источног Сарајева.

Уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, са протонамјесником Ником Мојсиловићем, а ради оживљавања парохијског живота на двије касиндолске парохије, 1. јуна 2008. године је освештано звоно и темељи храма.

На освештаним темељима најприје је изграђена монтажна цркву, да би зидање цркве почело 2011. године.

Црква је  изграђена према пројекту архитекте Љубице Бошњак у српско-византијском стилу, са импозантном куполом, нешто већом него на осталим храмовима, јер се ослања на скривене стубове који су армирани у зидовима, што је омогућило бољу прегледност, али и предивну акустичност.

Насеље Врањеш, и сама локација цркве, се налазе на узвишењу са ког се пружа панорама на Источно Сарајево, али и Илиџу и Храма Светог Саве у Блажују.

Храм на Врањешу је, након Беочина и Новог Сада, трећа црква посвећена Светом Варнави.