Прије годину дана, 6. фебруара 2023, југоисточну Турску и сјевер Сирије погодио је снажан земљотрес. Људи у тим регионима и данас се суочавају са посљедицама.

Према званичним подацима у Турској је погинуло више од 50.000 људи, а преко 125.000 је повријеђено. Најтеже је погођен Хатај на граници са Сиријом. Уништени су читави дијелови тог града.

Многи људи преселили су се у друге градове. Они који су остали и даље углавном живе у контејнерским насељима, што је требало да буде само привремени смјештај. Таквих насеља само у ширем подручју Хатаја има око 200. Уточиште је ту пронашло око 187.000 људи.

Контејнери претрпани, често нема ни струје ни воде

Незадовољство међу њима је велико. Жале се да је простор за живот недовољан, у многим контејнерима по неколико породица живи заједно.

Учитељица Серап Селчук и њених двоје дјеце, на примјер, дијеле контејнер са још петоро људи. Каже да је затражила да јој дају други контејнер, али одговор још није добила.

Првих неколико дана након земљотреса добијали су помоћ – бесплатну храну и животне потрепштине. Тога више нема. Селчук каже да је добила само два пакета помоћи од турске агенције за катастрофе АФАД.

Поред сталних несташица струје и воде, велики проблем је и то што многу оштећени путеви још увијек нису поправљени. Неки су сасвим непроходни, а када падне киша, проблем се погоршава, јер вода не отиче.

Серап Селчук жали се и на пораст уличног криминала. У првим данима, полицајци и друге службе безбједности били су ту, у њиховом контејнерском насељу.

- Данас је остало само неколико камера. Недавно је један човјек пријетио другом човјеку пиштољем. Нико није интервенисао - каже Селчук.

Веома мало нових станова

Изградња нових станова у Хатају напредује споро. Предвиђено је 45.000 нових стамбених јединица, али је за сада при крају тек нешто више од 2.600. Према званичним информацијама, у овом тренутку само 25 станова спремно је за усељење.

- Имали смо стан од 195 квадрата, сада живимо у 21 квадрату - каже 70-годишњи Абдулсамет Пулат. Ипак је, каже, захвалан држави.

- Нисмо гладовали, нити смо умрли од жеђи. Увијек смо имали кров над главом - каже Пулат.

Његова супруга је повређена у земљотресу. Оперисана је у Измиру, након чега су једно вријеме живјели у студентском дому у Самсуну, на сјеверу Турске. Затим су се вратили у Хатај.

- Желим поново да живим тамо гдје је некад био мој стан - каже Пулат.

Многи су отишли да се не врате

У индустријској зони града срушило се 95 одсто зграда. Етхем Ицер пече хљеб у једној оштећеној згради. Број његових купаца је, међутим, значајно опао након земљотреса: некада је продавао по 4.000 земички свакога дана, данас само хиљаду. Некада је имао седам радника у пекари, данас ради сам. Жали се да власници радњи попут њега не добијају никакву помоћ.

- Држава нас је заборавила - каже и аутомеханичар Левент Инејчи.

- Многи би хтјели поново да раде, али држава то не подржава у довољној мјери. Овдје је било много талентованих мајстора, али отишли су и нису се вратили. То је велики губитак.

Таксиста Екрем Озтурк посљедњи је у његовој компанији у којој је некада радило 15 возача. - Многи кажу да се овдје све вратило у нормалу, али то није истина - каже.

- Понекад пожелим да сам погинуо у земљотресу. Онда не бих више морао све ово да гледам.

У Сирији још теже

Ситуација у суседној Сирији вјероватно је још тежа. За Марјам або Атбан из градића Јиндиреса на сјеверозападу земље тешко је и да повјерује да је прошла читава година од када јој је разорни земљотрес јачине 7,8 степени уништио живот. Сјећања на јутро 6. фебруара 2023. за ту 42-годишњу мајку болно су жива.

- Када је сунце изашло, половина моје породице била је мртва - каже.

- Сада живимо у шатору, на само неколико метара од мјеста гдје је двоје наше дјеце страдало испод рушевина куће - прича она за DW.

- Мој муж је хтио да оде, али ја сам то одбила. Без обзира гдје да смо, њихове слике су увијек пред нашим очима - каже плачући.

Према подацима Уједињених нација, у земљотресу је погинуло најмање 6.000 Сиријаца. Подаци неких других организација ближи су бројци од 8.000, а невладина организација Сиријска мрежа за људска права наводи да је погинуло 10.024 људи.

Повратак Асада

Званичан број практично је немогуће утврдити јер различите власти држе контролу над различитим дијеловима земље. Послије 13 година грађанског рата, Сирија је подјељена на области које контролише влада под предсједником Башаром ел Асадом, а уз подршку Русије и Ирана, и оне под контролом опозиционих група и милиција које подржавају Турска, САД и други.

Та политичка фрагментација помогла је Асаду да се поново учврсти на положају. Он је у данима након земљотреса инсистирао на томе да свака помоћ Сирији, укључујући и ону за територије под контролом побуњеника, мора да иде преко Дамаска, главног града који је под контролом његове владе.

Поред тога, многе арапске нације, па чак и оне које су биле прекинуле везе са Асадом, понудиле су помоћ након земљотреса. То је отворило пут да се разговори обнове, а три мјесеца касније, у мају 2023, Асад је поново примљен у Арапску лигу. Та група од 22 земље суспендовала је Сирију из организације 2011. због обрачуна режима са локалним становништвом.

Све мање помоћи

Ипак, ни годину дана након земљотреса, ситуација у земљи није се поправила.

- Сирија је и даље у апсолутно катастрофалној ситуацији -  каже за DW Џулијан Барнс-Дејси, директор програма за Блиски исток и сjеверну Африку берлинског труста мозгова „Европски савјет за спољне односе“. Умјесто било каквог побољшања, каже, „Сирија је изашла из фокуса међународне агенде и видимо да финансирање пресушује“.

Хиба Зајадин, виша истраживачица одјељења за Блиски исток и сјеверну Африку у „Хјуман рајтс вочу, каже: "Годину дана касније, хуманитарна и економска криза у Сирији су се погоршале. Многе оштећене зграде и даље су у рушевинама, а средства УН се смањују и то у вријеме када се све више људи готово у потпуности ослања на помоћ како би преживјели.

То важи и за Абдула Разака Каледа ал Саха, такође из Јиндиреса. У земљотресу је изгубио десет чланова фамилије и кућу.

- Прије годину дана пао сам испод нуле и остао без помоћи - каже он за DW у Јиндиресу. - Нико ми није дао чак ни шатор, па сам морао да позајмим новац и купим га, а нико ми до сада ни то није обештетио.

Према Свјетском програму за храну (WFP), Сирија је међу 10 земаља свијета с највећим бројем гладних, а око 12,9 милиона Сиријаца – што је више од половине становништва – пати од глади. Упркос томе, та организација УН у јануару је најавила да ће окончати програм помоћи у храни за Сирију због „финансијске кризе“.

- Већина Сиријаца сада је фокусирана на свакодневно преживљавање. А колапс се наставља - каже Барнс-Дејси.