Огромна и празна зона око нуклеарке у Чернобиљу, мјеста најгоре нуклеарне несреће на свијету која се догодила на данашњи дан прије 38 година, грозан је споменик људским грешкама, па ипак Украјинци од њега траже надахнуће, утјеху и приход.
Реактор број четири у електрани 110 километара сјеверно од главног града Кијева експлодирао је 26. априла 1986. године када је радиоактивни материјал избачен високо у небо.
Совјетске власти погоршале су катастрофу јер нису саопштиле јавности шта се догодило.
Иако је оближњи град Припјат евакуисан наредног дана, два милиона становника Кијева није обавијештено упркос опасности.
Остатак свијета за катастрофу је сазнао тек након што је у Шведској откривено појачано радиоактивно зрачење.
На крају је из околине евакуисано више од 100.000 људи, а у тој области су остали само радници који су чистили реактор.
Радијација је из електране зрачила до 2019. године када је прекривен великим лучним штитом.
У тој области, упркос опасности, повећан је број туриста након ХБО-ове мини-серије "Чернобиљ" из 2019. године.
Град Припјат у ком је некада живјело 50.000 становника, углавном радника, данас је пуст, а туристима је најзанимљивије да обилазе рушевине.
Иако је ниво радијације у зони довољно низак да га туристи могу посјетити, стални боравак је забрањен.
Међутим, више од 100 људи и даље живи у широј зони око нуклеарне електране, упркос наређењу да се напусти та област.
Дугорочни ефекти на здравље људи и даље су предмет интензивне научне расправе.
Одмах након експлозије, око 30 радника погона и ватрогасаца умрло је од зрачења.
Касније је више хиљада људи умрло од болести повезаних са зрачењем, попут рака.
На изненађење многих који су очекивали да би ово подручје могло бити мртва зона, тамо и даље има дивљих животиња попут медвједа, бизона, вукова, дивљих коња и на десетине врста птица.
Према научницима, животиње су биле много отпорније на зрачење него што се очекивало и могле су се брзо прилагодити јаком зрачењу.
Реактори у Чернобиљу требало би да буду демонтирани до 2064. године.
