Велики српски писац и љекар Лаза Лазаревић, творац антологијских дјела „Све ће то народ позлатити“, „Вертер“, „Први пут с оцем на јутрење“… умро је на данашњи дан 1891. године.

Лазаревић је један од најбољих српских реалиста. Студије права је завршио у Београду, а медицину у Берлину. Написао је само девет, али антологијских, приповједака.

Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Скриба. Као љекар учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио педесет и четири рада у стручним медицинским часописима.

Лаза Лазаревић био је писац реалистичких приповједака. Посједовао је изванредан књижевни дар. Због квалитета свог писања превођен је на двадесет језика.

Успјех је постигао и као љекар, а имао је развијену приватну праксу, лијечио краља.

Лазаревић је бесплатно прегледао београдске ученике и још неке немоћније чланове друштва. Дијелио им је лијекове и одјећу.

Разлог због ког је објавио мали број књижевних дјела лежи у томе што је био јако посвећен љекарском позиву и научним радовима. Сем тога, сваку своју приповијетку радио је пажљиво како би представиле савршену комбинацију стила, композиције и језика.

Лаза је био психолог у приповијеткама. Зачетник је психолошке приповијетке и један од најбољих српских стилиста.

Године 1888. Лаза Лазаревић је постао члан Српске академије наука.

Отворио је Одсјек за лијечење старих, чиме је допринио развоју геријатрије. Залагао се за вакцинације против заразних болести и дезинфекцију школа, чије су просторије за вријеме рата служиле у медицинске сврхе и лијечење рањених.

По Лази Лазаревићу име је добила Специјална болница за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Падинској скели у Београду.