Више од милијарду људи широм свијета сада пати од гојазности, а тај број се од 1990. године повећао више од четири пута, према студији Свјетске здравствене организације /СЗО/ коју је објавио медицински часопис "Лансет".
Свјетска здравствена организација каже да је број гојазних људи у Европи достигао "размјере епидемије" при чему је скоро 60 одсто одраслих и трећина дјеце или гојазно или има прекомјерну тежину.
Студија објављена уочи Свјетског дана гојазности - 4. марта, процјењује да је у свијету 1990. године било око 226 милиона гојазних одраслих, адолесцената и дјеце, а да је та бројка порасла на 1,038 милијарди 2022.
"Епидемија" посебно погађа сиромашније земље и стопа расте међу дјецом и адолесцентима брже него код одраслих, показало је истраживање спроведено са СЗО.
Франческо Бранка, директор одјељења за исхрану за здравље у СЗО, рекао је да је пораст од милијарду људи дошао "много раније него што смо очекивали".
Лист "Лансет" наводи да су истраживачи анализирали тежину и висину више од 220 милиона људи у више од 190 земаља.
Процјене су да је 2022. године 504 милиона одраслих жена и 374 милиона мушкараца било гојазно, док студија каже да се стопа гојазности скоро утростручила за мушкарце /14 одсто/ од 1990. и више него удвостручила за жене /18,5 процената/.
Према студији, око 159 милиона дјеце и адолесцената живело је са гојазношћу 2022. године, у односу на око 31 милион 1990. године.
Гојазност је праћена већим ризиком од смрти од срчаних обољења, дијабетеса и одређених карцинома.
Прекомјерна тежина повећала је ризик од смрти током пандемије вируса корона.
Веома су тешко погођене земље Полинезије и Микронезије, Кариба, Блиског истока и сјеверне Африке.
- Ове земље сада имају већу стопу гојазности од многих индустријализованих земаља са високим приходима, посебно оних у Европи. У прошлости смо били склони да гојазност сматрамо проблемом богатих, а сада проблемом цијелог свијета - рекао је Бранка, који је као разлоге навео брзе промјене у начину живота у земљама са ниским и средњим приходима.
Главни аутор студије, Маџид Езати са Империјал колеџа у Лондону, рекао је да постоје знаци да се гојазност изједначава у неким јужноевропским земљама као што су Француска и Шпанија - посебно за жене. Он је додао да главни узрок гојазности лоша исхрана.
Ирски ендокринолог доктор Френсис Финукејн, са Универзитетске болнице Галвеј, рекао је за мрежу РТЕ да је оно што је изазвало кризу гојазности "несумњиво била промјена у начину на који је исхрана еволуирала током времена".
- Претјерано производимо и прекомјерно стављамо на тржиште веома велике количине веома нездраве хране. Током и послије Другог свјетског рата владе широм свијета су давале приоритет безбједности хране и доступности релативно јефтине хране са дугим роком трајања и која је јака енергетски. Остварили смо тај циљ, а сигурност хране је знатно порасла – и то је плус. Али смо прешли на другу страну што је довело до прекомјерне потрошње ових производа - рекао је он.
СЗО је подржала порезе на слатка пића, ограничавање продаје нездраве хране дјеци и повећавање субвенција за здраву храну.
Стручњаци кажу да нови третмани против дијабетеса такође могу помоћи у борби против гојазности, напомиње АФП.
