Цијене горива на бензинским пумпама у Републици Српској од почетка јула ове године порасле су за готово 15 одсто, са 2,46 марака, на 2,80 за један литар. Како се ради о скоку од 34 пфенига, возачи, власници аутомобила сада морају за један резервоар горива издвојити од 15 до 20 марака више него прије два мјесеца.
Предсједник Групације за промет нафте и нафтних деривата при Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић наводи како су домаћи дистрибутери једноставно били принуђени да прате негативне глобалне нафтне трендове и усклађују са својим цијенама, уграђујући своје марже, која не прелазе 25 пфенига по једном литру.
Како је истакао, с обзиром на то да су тренутне рафинеријске, односно набавне цијене бензина 95 око 2,16, а дизела 2,18 марака, у наредних неколико дана сигурно треба очекивати нови раст цијена горива на домаћим пумпама. Како је појаснио, када домаћи дистрибутери на ове нове рафинеријске цијене додају трошкове транспорта и ПДВ-а, те своју маржу, простом математиком долази се до тога да би гориво код нас требало да поново поскупи за пет до осам пфенига, односно да би цијена могла ићи на 2,85 марака по једном литру па можда и на 2,88.
- До овог поскупљења ће готово сигурно доћи, јер домаћи дистрибутери не могу угрозити своје пословање - каже Савић наводећи да тренутне малопродајне цијене код нас у Српској каскају за 10, до 15 пфенига за берзанским котацијама.
Указује и на то да је, када су у питању неке дугорочније прогнозе, врло тешко правити било какве процјене, јер, показало се, како је истакао, да глобално тржиште енергената у посљедње вријеме реагује буквално на све.
- Посљедњих неколико седмица, па и мјесеци, примјетан је мањак бензина и дизела на тржишту, до којег је дошло због дефицита на Медитерану и сезонског ефекта. Шта ће бити у октобру или новембру, тешко је рећи и предвидјети - поручио је он.
Цијене нафтних дестилата на глобалном тржишту и даље расту и високе су у односу на сирову нафту од које се они праве, што указује, како истичу аналитичари, на оскудицу - која би свуда требало да алармира владе које покушавају да се изборе са инфлацијом.
Према ријечима Савића, према посљедњим анализама које су рађене прије десетак дана, берзанске котације евродизела су од првог јуна скочиле за чак 35 одсто, док је у исто вријеме сирова нафта поскупјела, условно речено, за само 18 одсто.
Раст цијена нафтних дестилата и фјучерса на бензин и дизел резултат су разних страхова. Шпекуланти се све више кладе на више цијене дизела због сезонски ниских залиха у САД и Европи, у вријеме када се оне обично повећавају уочи сезоне гријања.
Иако залихе дизела нису тако мале као што су биле у ово доба прошле године, оне су и даље, како је наведено у појединим анализама, знатно испод историјских просјека, што, како се истиче, сугерише да би смањена понуда због застоја у појединим рафинеријама, потражње веће од очекиване или хладније зиме могла додатно да преокрене тржиште нафтних дестилата у дефицит, подижући цијене поново, а што би се онда ланчано одразило и на кретање робе и инфлацију.
Кинески ефекат
До раста цијена нафтних дестилата дошло је иако су цијене сирове нафте на свјетском тржишту у благом паду, пошто инвеститори и даље обраћају пажњу на економске проблеме Кине, што утиче на потражњу за овим енергентом. Будући да је кинеска привреда друга по јачини на свијету, њена слабија економска активност држи цијене сирове нафте у каквој-таквој нормали.
Аутор: Вељко Зељковић
