Грађане Републике Српске због овогодишње суше и мањих приноса пољопривредних култура очекује раст цијена хране, док би проблеми у производњи електричне енергије могли донијети и скупљу струју, истичу наши саговорници.
Како би суша могла утицати на цијене хране?
Наиме, како истиче економиста Миленко Станић, овогодишње временске неприлике одразиће се на повећање трошкова производње.
- То се неће одразити само на пољопривредну производњу. Имамо и озбиљне проблеме са недостатком производње у хидроелектранама, што ће подићи цијену електричне енергије. То ће се посредно одразити и на остале цијене. Цијене ће сигурно расти како би се покрили повећани трошкови производње - казао је Станић.
Истиче да је други проблем то што је суша значајно смањила пољопривредну производњу.
- Кукуруз је озбиљно угрожен као пољопривредна култура, тако да ћемо имати мању понуду, а мања понуда у условима исте или повећане потражње неминовно ствара притисак на раст цијена - истакао је Станић.
Према његовим ријечима, у оваквим условима, односно у ситуацијама елементарних непогода, свака озбиљна заједница требало би да има пакет мјера подршке и подстицаја пољопривредницима, како би се заштитила њихова дјелатност и ублажио притисак на цијене пољопривредних производа.
- Прво треба спријечити превелико подизање цијена са становишта заштите потрошача, али истовремено заштитити и саме пољопривредне произвођаче, како би могли опстати и обновити производњу у наредном периоду. Не видим ниједну озбиљну мјеру у том правцу, да се системски ради на заштити пољопривредних произвођача. Није било ни анализа ни процјена - рекао је Станић.
Сматра да су надлежни тренутно више заокупљени предизборном кампањом, док се недовољно пажње посвећује пољопривреди као једном од кључних сектора привреде.
Зашто се поново спомиње могуће поскупљење струје?
Говорећи о стању у електроенергетском сектору, Станић очекује да ће се након избора и успостављања нове власти отворити питање како надокнадити губитке у електропривреди.
- Било да остане постојећа или да се формира нова власт, мораће се тражити начин да се покрију ти губици. Један од начина је, свакако, повећање цијене електричне енергије - казао је Станић.
Он подсјећа да су почетком ове године у "Електропривреди Републике Српске" већ рађене озбиљне анализе о могућем повећању цијене електричне енергије, али да се од тога, како каже, одустало због политичке одлуке.
- Подизање цијене електричне енергије било је предмет озбиљних анализа почетком ове године, али се од тога одустало због политичке одлуке. Међутим, реалне одлуке морају уважавати трошкове производње. Имамо проблеме не само у хидроенергетском сектору и хидропроизводњи, већ и чињеницу да одређени капацитети већ пола године не раде. Због тога се електрична енергија мора набављати са стране, по много вишој цијени, а неко то мора платити – додао је.
Како је закључио, могуће је да ће се крајем године, након формирања нове власти, поново отворити питање повећања цијене електричне енергије.
- Очекујем да ће крајем године, када се успостави нова власт, бити нових захтјева према Регулаторној комисији за енергију Републике Српске за озбиљније повећање цијене електричне енергије, како би се бар дјелимично покрили велики губици који се исказују у зависним предузећима и цијелом систему 'Електропривреде Републике Српске' - закључио је Станић.
Шта очекују пољопривредници након овогодишње суше?
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је да би овогодишњи смањени приноси могли, према општем закону понуде и потражње, довести до повећања цијена пољопривредних производа, а самим тим и хране.
- Не знам колико брзо ће се то прелити код нас и у којем периоду ће се одразити на повећање цијена. Реално можемо очекивати повећање цијена пољопривредних производа, а тиме можда и хране. Међутим, имамо и тоталне поремећаје на глобалном тржишту, који се некако најнегативније одразе управо на нама као малим произвођачима, а с друге стране и на државама које су искључиво увозно оријентисане као што смо ми. Тако да се увијек оно негативно најприје одрази на нас - казао је Маринковић.
Како је рекао, у глобалу се може очекивати пораст цијена, али не сматра да ће он бити драстичан нити да ће до њега доћи брзо.
- Видјећемо како ће протећи ова жетва, шта ћемо успјети да скинемо са наших површина и на који начин ће пољопривредници одлучити о новој производњи, како сточарској, тако и ратарској. Све ће то утицати на цијену - навео је Маринковић.
Према његовим ријечима, пољопривредни произвођачи очекују раст цијена житарица јер многи још у складиштима имају овогодишњи род пшенице и чекају повољнију цијену и боље услове продаје.
Како би климатске промјене могле промијенити пољопривредну производњу?
Маринковић очекује да ће климатске промјене утицати и на одлуке пољопривредника о томе шта ће производити у наредном периоду.
- Сходно овим климатским кретањима, сигурно је да ће и сами пољопривредници мијењати структуру сјетве и правце производње усмјеравати више на озиме културе. Али, када погледамо те озиме културе, као што је пшеница, која је нама најинтересантнија, њена откупна цијена буде ниска - казао је Маринковић.
Због свега тога, како каже, пољопривредницима је све теже да планирају производњу и прилагоде се тржишним условима.