Сектор воде, безалкохолних пића и сокова у Босни и Херцеговини из године у годину биљежи све већи дефицит, па је у 10 мјесеци ове године износио 121,2 милиона марака, подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ.
Ипак, како истичу, охрабрује чињеница да је у истом периоду извезено 13,1 милион литара флаширане воде и 10,8 милиона литара безалкохолног пића више у односу на исти период лани.
Радош Шеховац, секретар Асоцијације за прехрамбену и пољопривредну индустрију Спољнотрговинске коморе БиХ, у својој анализи наводи да је вриједност извоза природне минералне воде, газиране и негазиране, у првих 10 мјесеци 2024. године износила 9,7 милиона КМ, што је за 49 одсто више од извоза у истом периоду 2023. године.
- Према структури производа ове категорије предњачи извоз негазиране воде, које је у првих 10 мјесеци извезено 23,8 милиона литара, у вриједности од 6,2 милиона КМ - каже он.
С друге стране, у порасту је увоз природне минералне воде, газиране и негазиране, па је износио 32,2 милиона КМ, што је за 12,1 одсто више у односу на исти период лани.
- Такође, посматрано количински, увезено је 5,8 милиона литара више, што представља повећање од 11,4 одсто у односу на претходну годину - каже Шеховац.
Већи извоз и количином и вриједношћу ове године биљежи и категорија вода са доданим шећером или другим средствима за заслађивање или ароматизацију, укључујући газиране, па је тако извезено 48,5 милиона марака, што је више за скоро 30 одсто. С друге стране, увоз производа из исте категорије такође биљежи раст, па је увезено ових производа у вриједности од 134,4 милиона марака.
Према анализи Спољнотрговинске коморе БиХ коју потписује Шеховац, наводи се да је за 10 мјесеци ове године из БиХ под категоријом сокови од воћа или поврћа са или без доданог шећера и заслађивача извезено производа у вриједности од свега 1,2 милиона КМ, а доминира извоз сока од вишања.
Када је ријеч о увозу производа из ове категорије, на бх. тржиште стигло је сокова у вриједности 13,9 милиона марака, а предњачи увоз мјешавине воћних сокова, затим сока од наранџе и сока од јабуке.
О свему овоме су недавно чланови Одбора Групације произвођача безалкохолних пића и вода Спољнотрговинске коморе БиХ дискутовали на сједници.
- Један од већих проблема у сектору производње безалкохолних пића и сокова јесте недостатак квалитетне сировине и њено поскупљење на свјетском тржишту, као и висока царина и прелевмани на воћне концентрате који се користе у индустрији, а који се не производе у Босни и Херцеговини - закључили су они.
Иначе, Хрватска, Србија, Словенија, Црна Гора и Њемачка су најзначајнија извозна тржишта за ове категорије производа, док се највише увози из Србије, Хрватске, Мађарске, Словеније и Аустрије.
Игор Гавран, економиста, истиче да увоз воде доминира из више разлога, а један од њих је и то што домаћи произвођачи нису препознати као брендови ван државе.
- Да би се то промијенило, потребно је пуно улагања у промоцију. Одређене свјетске награде за квалитет које су освојене су свакако помогле, али нису довољне јер и то треба промовисати - рекао је раније Гавран за "Независне новине".
Други фактор који отежава извоз је и то што се у свим, условно речено, нормалним државама преферира домаћа вода.
- Готово да нема земље у којој не доминира домаћа вода. Унаточ свјетским брендовима, грађани препознају властити квалитет. БиХ је, када је ријеч о увозу, негативни изузетак, гдје је увоз у потпуности неоправдан - рекао је Гавран.
Додао је да су највећи разлог зашто долази до толиког увоза, нажалост, управо домаћи потрошачи.
- Највећи дио овог увоза се односи на бх. грађане, који неразумно доносе одлуку да купе увозну воду умјесто домаће - рекао је Гавран.
