Да је криза узела маха потврђује и најновији извјештај о стању у микрокредитном сектору, према којем је задуженост становника Српске у тим финансијским институцијама за годину повећана и више од 100 милиона марака.

Према подацима Агенције за банкарство РС, укупна задуженост у микрокредитним организацијама (МКО) са сједиштем у Српској на крају јуна ове године износила је 602,7 милиона марака, од чега су кредити грађана били 584,3 милиона КМ, а на зајмове правним лицима односило се око 18,4 милиона КМ, што је за 7,02 милиона више у односу на исти период лани. 

Подаци показују да је МКО сектор у Српској закључно са јуном имао добит од 38,01 милиона марака, што је за 11,2 милиона или 42 одсто више у односу на исти период лани. 

Укупни приходи на крају шестог мјесеца ове године били су 81,02 милиона марака и већи су за 21,3 милиона у односу на исти период лани. У учешћу, како стоји у извјештају, доминира прилив од камата и слични приходи који су закључно са 30. јуном износили су 79,8 милиона КМ. 

Када су у питању расходи, извјештај Агенције показује да је и ту дошло до раста, па је тако микрокредитни сектор за шест мјесеци ове године имао трошак од 43,01 милион марака, што је за 10,1 милиона више у односу на исти период лани.

Грађани и даље највише дижу кредите и позајмице које углавном користе за, како кажу економисти, крпљење рупа у кућним буџетима.

Економиста Марко Ђого истакао је да је микрокредитни сектор специфичан по томе што има високе каматне стопе.

- За МКО у Српској је чак нека пондерисана каматна стопа на краткорочне кредите 70 одсто, а генерално каматне стопе код нас су веће од 25 одсто. С друге стране оне немају пуно лоших кредита, што је занимљиво, јер иначе МКО углавном послују са физичким лицима, односно правним који код банке не могу да подигну кредит - истакао је Ђого. 

Овај резултат пословања микрокредитног сектора у Српској са тако високим каматним стопама, које, истиче Ђого, не представља ништа друго него једно легално зеленашење, је очекиван. 

- МКО су прошле дуг пут. Оне су почетком 2010. године имале доста проблема, правиле велике губитке и слично. Међутим посљедњих неколико година поново су стабилизовале пословање и сада раде доста успјешно - рекао је Ђого. 

У земљама региона, истакао је он, нема МКО као што има у БиХ, гдје су настале као пројекат обнове и помоћ избјеглицама.

- Сматрам да ће оне у будућности губити на значају, јер што више људи буде имало виши животни стандард, то је мања вјероватноћа да ће се обраћати МКО. Код нас је сада присутно доста сиве економије и несређених радних односа. То је простор у којим МКО имају плодно тло да позитивно послују, јер оне углавном раде са физичким лицима - рекао је Ђого. 

Пољопривреда

Зајмове од МКО у Српској, кад је ријеч о намјенским кредитима, највише су узимали пољопривредници, који су на крају јуна били дужни 130,5 милиона КМ, док је њихов дуг лани у истом периоду износио 108,05 милиона марака. 

На име услужних дјелатности физичка лица имају зајмове тешке 93,49 милиона КМ.

Пише: Данијела Бајић