Грађанима Републике Српске најтеже пада повећање цијена основних животних намирница и других производа које свако домаћинство, хтјело или не, мора да користи.

Недавно је поскупио хљеб, па тако векна од 600 грама кошта 30 фенинга више.

У прошлој години, највише је поскупјело месо, али су порасле цијене и сухомеснатих и млијечних производа, те готово свих осталих прехрамбених производа. Драстична поскупљења ових роба десила су се уназад само 5 година.

Тако је телетина поскупјела за чак 13,4, а јунетина за скоро 10 КМ по килограму. Кад је ријеч о сухомеснатим производима, чајна кобасица је поскупјела за 8 КМ, суви свињски врат за 6, а шункарица и мортадела за 5 КМ по килограму. Цијена тврдог жутог сира је са 10,7 скочила на 17 КМ у просјеку, док је килограм маслаца поскупио са 21,7 на 34 КМ.

Због поскупљења хране, прије свега основних животних намирница, из Савеза синдиката Српске позвали су Владу да нешто хитно предузме. Упозоравају да поскупљења угрожавају животни стандард не само радника, него и пензионера и осталих грађана.

- Од Владе тражимо да хитно анализирају и коригују цијене основних производа и услуга, које су неоправдано повећане у посљедња три мјесеца, те да уведе јасна, обавезујућа и контролисана ограничења трговачких маржи на основне животне намирнице и кључне услуге. Захтијевамо и да Влада успостави ефикасан и транспарентан систем контроле формирања цијена на тржишту, да обезбиједи континуиран и појачан рад инспекцијских органа, уз јавно објављивање резултата извршених контрола, те да се значајно повећају новчане казне и досљедно санкционишу сви субјекти који неоправдано и спекулативно подижу цијене - поручују из овог савеза.

Упозоравају да се Српска данас суочава са друштвено неприхватљивом ситуацијом, у којој цијене основних животних намирница и производа, неопходних за свакодневни живот домаћинства у РС, у појединим случајевима достижу, па чак и премашују цијене у земљама ЕУ, док су плате радника значајно ниже.

Економисти, такође, указују на то да су, код нас, цијене одређених производа веће него у региону. То је, објашњавају, или посљедица већих маржи или одсуства конкуренције.

Како за Српскаинфо каже професор Предраг Млинаревић, ограничавање маржи је могуће, али је ријеч о мјери која није баш популарна, јер словимо за тржишну економију.

- И, сваки пут, кад дође до уплитања у одређивање цијена одређених субјеката, они нађу начина да то, некако, заобиђу и да избјегну смањење марже, да не би изгубили добит. У таквим ситуацијама, субјекти на једној срани смање марже, а на другој их повећају. Кад то посматрате кроз потрошачку корпу, потрошач не буде заштићен, јер има исти ниво расхода - објашњава Млинаревић.

Према његовим ријечима, оно што би држава у оваквој ситуацији могла да уради, јесте да дефинише мјере против антиконкуренцијског дјеловања малопродаваца.

- Међу њима, вјеројатно, постоји одређена врста дослуха око договарања цијена. Јер, када имамо период у којем цијене хране на свјетском тржишту падају, поставља се питање због чега је оправдано да код нас цијене расту. А то је посљедица недостатка конкуренције. Дакле, једна од мјера је отварање простора за довођење конкурената који имају циљан приступ према средњој класи, и који стандардизују квалитет и пружају цијене које су адекватне за тај квалитет. Тако потрошачи имају могућност да уштеде приликом куповине. На тај начин би они који неутемељено поскупљују, морали да обарају цијене - објашњава Млинаревић.

С друге стране, држава би, истиче, могла да реагује тако што би помогла онима који су највише погођени поскупљењима, и то израдом социјалне карте.

- Чињеница је да ми имамо проблем са социјалном политиком, зато што је она, прилично, линеарна. И кад донесете одлуке о смањењу цијена, то једнако важи и за најбогатије и за најсиромашније. Требало би направити социјалну карту, да бисмо имали одговарајућу слику колико која породица има примања. Онда, на примјер, формирамо индекс цијена хране и енергије, па  пратимо кретање промјена тих ставки у породичним буџетима - каже Млинаревић и подсјећа да средња класа 60% свог дохотка троши на храну, одјећу, обућу и комуналије.

- Треба утврдити поскупљење чага највише погађа средњу класу, и онда размотрити могућности да, у одређеном периоду, једнократним помоћима из буџета помогнемо оним најугроженијима, односно, да им се да помоћ у износу за који су оштећени кроз инфлацију - поручује Млинаревић.