Најављени нови раст цијена горива на домаћим бензинским пумпама резултат је неизвјесности с којом калкулишу велики трговци, не знајући шта их сутра чека, високих рафинеријских маржи, али и лова у мутном у којем поједини домаћи дистрибутери покушавају додатно профитирати.
Истакао је ово извор “Гласа Српске”, коментаришући јучерашњу најаву предсједника Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Српске, Јовице Ковачевића да ће у наредних пар дана, до краја ове седмице, гориво опет након једног кратког периода стабилизације поскупјети од пет до десет фенинга по једном литру.
Тренутно је за литар дизела потребно издвојити од 2,70 до 2,90 марака, а бензин се креће од 2,35 до 2,60 КМ.
- Цијена сирове нафте је на берзама скочила са 74 долара по барелу на 81 и то ће се морати одразити и на наше тржиште. Порасле су цијене код наших добављача и због тога морамо повећати цијене горива. Ипак, цијена нафте је за сада стабилна и нема никакве назнаке да ће додатно и у значајнијем износу ићи горе - поручио је Вучковић.
И истина, до раста вриједности сирове нафте на свјетским берзама дошло је у посљедњих неколико дана, због пада вриједности долара у односу на друге валуте, али и плана САД да допуне своје нафтне стратешке резерве. Међутим, оно што одмах упада у очи јесте брзина с којом су домаћи дистрибутери нафте и нафтних деривата опет одлучили да подигну своје цијене, као и много пута током ове године, док је то у супротном случају било врло ријетко рађено или веома споро.
Феномен брзог поскупљења горива на домаћим бензинским пумпама када цијене на свјетском тржишту расту на дневном нивоу и спорог опадања у случају појефтињења, није везан само за наше крајеве и он је толико чест у цијелом свијету, укључујући и развијене земље, да постоји и економски термин за то “ракета и перје”. Каже ово експерт за тржиште нафте Владимир Грујић који је раније за наш лист анализирао домаће тржиште нафтних деривата и нелогичности које се све чешће јављају, поготово након избијања енергетске кризе и санкција које су уведене Русији.
Извор “Гласа Српске” пак сматра како сви користе ову енергетску кризу и сталну цјеновну клацкалицу на овом тржишту, наводећи како у том снабдјевачком ланцу највише профитирају рафинерије, а онда и остали из тог снабдјевачког ланца.
- Готово све рафинерије које су радиле у вријеме ове кризе оствариле су баснословне зараде те онда не би требало да чуди што неке земље планирају или су већ увеле порез на екстрапрофит. Наравно, у том лову у мутном покушају профитирати и поједини дистрибутери с наших простора, јер им се исплати платити и покоју рекло би се симболичну казну, а гориво притом продавати по маржама које су далеко веће од предвиђених. Једноставно, грађани се налазе у једном врзином колу нафташа - истакао је наш извор.
Подсјећа да је почетком ове године један барел коштао око 80 долара, баш као и данас, али и да је тада један литар горива у БиХ коштао од 2,3 до 2,4 марке.
- Упоређујући то са садашњим цијенама одмах на прву је видљив велики цјеновни диспаритет, од 30 до 40 фенинга. Сада ће та разлика бити још виша. То фактички значи да се многи “уграђују” у коначну цијену, користећи неизвјесност која влада на овом тржишту. Тако ће и даље бити, све док постоји потражња и влада оволика енергетска неизвјесност. Сада ће вјероватно поскупјети и нека друга роба, као и услуге. Бојим се да се вртимо у једном зачараном кругу из ког ћемо тешко изаћи - каже извор "Гласа Српске".
Скокови и падови
Према подацима са свјетских берзи, у посљедњих шест мјесеци цијена сирове нафте на европском тржишту пала је за чак 40-так долара по једном барелу. Почетком јуна износила је 123, а сада око 80 долара.
Аутор: Вељко Зељковић
