Полиција из Цеља поднијела је кривичну пријаву против тројице словеначких држављана због сумње да су преварили 423 радника, углавном грађевинаца из БиХ, Србије и Сјеверне Македоније, за најмање 2,1 милионa евра.

Резултат је то дуготрајне истраге криминалистичке полиције у Цељу, која је овом приликом утврдила системско кршење основних права запослених  у периоду од 2011. до 2019. године.

Откривено је да су послодавци унајмљивали раднике из БиХ, Србије и Сјеверне Македоније, а касније би их, након неког времена, поново запослили у некој новој фиктивној компанији.

Истрага је утврдила да су осумњичени фиктивни директори управљали са укупно 22 компаније у поменутом периоду, у ком радницима нису исплаћивали зараде, доприносе за социјално осигурање, попут здравственог и пензијског осигурања, нити су плаћали порез и отпремнине.

Извршни секретар Независног синдиката радника Словеније Борис Перш истакао је за "Глас Српске" да је један број словеначких држављана, али и лица са простора бивше Југославије, отварао у протеклом периоду у Словенији предузећа чији је вијек трајања био од шест мјесеци до пар година.

- Преко тих фирми су варали државу Словенију, али и раднике које су запошљавали са простора БиХ, Србије и Сјеверне Македоније. Та лица до сада су увијек била два или три корака испред закона. Један дио њих живи и ради рецимо у Аустрији или Њемачкој. Имају тамо фирме, али их отварају и у Словенији и онда покушавају искористити све рупе у закону. И тај успостављени пословни концепт који је базиран на превари радника и брзој зарада функционисао је јер власти и контролни органи нису правовремено одреаговали. Вјеровало се на ријеч и рачунало на поштење тих послодаваца. Радници у тим фирмама нису били пријављивани, није плаћан ни порез, а камоли неко осигурање. И оно што је интересантно углавном се радило о фирмама које се баве грађевинарством или превозом - истакао је  Перш. 

Како каже није му познато колико је до сада држављана БиХ оштећено и преварено на овај начин, али их је свакако било међу оним радницима који су знали радити и по десет или 12 часова дневно. 

- То је отприлике око 250 сати мјесечно. Они су значи требали да добијају и по 2.500 евра плате, али то није био случај. Добијали су на руке знатно мање износе, а колико ми је познато, знало се дешавати да остану и без икакве зараде. Можете ли онда замислити, ако је једно такво спорно предузеће рецимо имало 50 запослених, колико је новца профитирао један такав фиктивни послодавац. Ради се о милионима. Према мојим информацијама у неком протеклом периоду је чак осамдесетак словеначких фирми добило забрану запошљавања радника из БиХ због таквих нелегалних активности. Било је ту и мобинга, али и физичких напада од стране тих послодаваца након што је радник дао отказ и није хтио потписати папире да му се ништа не дугује, иако су дуговања постојала. О именима, наравно, не могу говорити. Ипак је потребно да се о свему томе прије огласи надлежно тужилаштво, а онда и сам суд - рекао је Перш.

Свугдје има превараната

Према ријечима Бориса Перша, људи сматрају да им се у Словенији не може десити ништа лоше, али како је рекао и у овој држави, као и свуда у свијету, има превараната.

- Радници који "са стране" долазе да раде у Словенију требало би да се увијек јаве у наш синдикат како би се упознали са свим правима и обавезама. Да је то, којим случајем, чешће рађено, вјерујем да би и оваквих случајева било мање - поручио је Перш.