У Србији су недавно радници из Индије штрајковали глађу, јер су им послодавци одузели пасоше, новчано их кажњавали и жестоко им закидали на платама.
Да ли се у оваквој невољи могу наћи и наши “бауштелци” у Западној Европи, или и радници из Бангладеша и Турске на раду у БиХ?
У Србији су се, подсјећамо, сви “прогласили ненадлежнима” за Индијце, који су до Краљева и Београда стигли – преко Мајамија, мада САД никад нису очима видјели. Штос је у томе што је власница грађевинске фирме у Србији истовремено и власница агенције за запошљавање у САД, па су индијски бауштелци, формално, били запослени у САД, а одистински градили аутопут у Шумадији.
Најтужније је што се ни дипломатски представници Индије у Београду нису претргли да помогну сународницима.
Масовни одлазак
Слободан Ујић, директор Службе за послове са странцима БиХ, каже да у БиХ постоји систем, који не дозвољава да се десе случајеви попут овог. Ипак, каже, ваља бити спреман на изненађења.
– БиХ ће све више недостајати радне снаге одређених профила, пошто је у посљедњих седам година из земље отишло 600.000 становника, па ће нам долазити и све више страних радника. Не искључујем могућност да ће се спорадично дешавати злоупотребе, да радници из иностранства долазе на туристичке ваучере, па онда раде “на црно” – каже Ујић.
Једна таква група грађевинаца из Турске, који су радили на црно, откривена је крајем прошле године у Бањалуци. Испоставило се да су у БиХ ушли илегално.
Легално је, само у првој половини ове године у БиХ, на рад дошло 945 странаца, међу њима и 97 грађевинаца, ангажованих махом у РС. Највише страних радника у БиХ долази из Србије, Турске и Кине, али има их и из других земаља, тако да се у Вишеграду, на примјер, нашло посла и за бауштелце из Бангладеша.
Обећања
Док радници са истока, у потрази за послом и егзистенцијом, долазе у БиХ, други, у много већем броју, из БиХ хрле ка западу.
Неријетко и они постају жртве бескрупулозних посредника, али и сопствене наивности и неукости, каже Борис Перш из Независног синдиката радника Словеније. Подсјећа како се прошле године група грађевинаца из БиХ и Србије нашла у безизлазном положају у Њемачкој.
– Они формално нису били запослени у Њемачкој, него у Словенији, у једној малој фирми, коју је основао човјек из Србије. По већ опробаном рецепту, он је своје земљаке послао у Њемачку, смјестио их у контејнер, дао им по 200 евра за храну, уз обећање да ће остатак плата добити касније, и оставио их на цједилу – каже Перш.
Перш упозорава раднике из БиХ да не потписују ништа што не разумију, те да посао у иностранству не траже преко сумњивих земљака, него преко бироа или Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Касно траже помоћ
Из ове агенције, међутим, поручују да су они надлежни само за држављане БиХ на раду у земљама с којима БиХ има споразум о запошљавању, а то су Србија, Словенија и Њемачка. Свим радницима у иностранству препоручују да се, у случају кршења радничких права, обрате надлежним органима државе у којој раде или најближем дипломатско-конзуларном представништву БиХ.
Међутим, грађевинци у иностранству најчешће не знају много о својим правима, па се за помоћ потраже тек кад им “догори до ноката”. Уосталом, као и несретни Индијци с почетка наше приче, који су ступили у штрајк глађу кад су остали без хљеба.
На ове проблеме указано је и на јавној дебати “Између доброг посла и модерног ропства – Како се дешава и шта можете да урадите”, која је одржана јуче у Бањалуци, у склопу пројекта “Трговина људима у сврху радне експлоатације се дешава – препознај и заштити се!” Пројекат је подржан од стране заједничког програма Европске уније и Савјета Европе “Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022” и пројекта “Превенција и борба против трговине људима у Босни и Херцеговини”, а реализује га Фондација “Лара” Бијељина у сарадњи са чланицама Мреже РИНГ.
