Рекордне цијене злата на свјетским берзама све снажније се одражавају и на домаће тржиште па се грам овог племенитог метала у Републици Српској тренутно креће од 220 до чак 290 марака.
Упркос високој цијени интересовање грађана за куповину, али и продају златног накита, и даље је присутно, док из удружења потрошача савјетују да се, уколико није пријеко потребно, породично насљеђе сачува.
Према подацима са терена, разлика између откупне и продајне цијене злата у златарама изузетно је изражена. Тако у једној од бањалучких златара откупна цијена 14-каратног злата износи 120 КМ по граму, док је продајна од 260 КМ па надаље, у зависности од тога од колико карата је направљено. У другој бањалучкој радњи откуп је 100 КМ по граму злата, док је продајна цијена 290 КМ. Златари истичу да је заинтересованост грађана за куповину злата оптимална, као и за продају.
Сличне цијене забиљежене су и у другим дијеловима Српске па је у Приједору тренутна вриједност грама злата око 250 КМ.
Власник златаре "Ланело" Давор Требовац рекао је за "Глас Српске" да овакве цијене нису нешто ново, јер злато увијек има осцилације у зависности од кретања на глобалном тржишту.
Како каже, упркос овим цијенама, интересовање грађана за куповину не мањка.
- У односу на претходне године није дошло до неких већих промјена када је у питању куповина златног накита - навео је Требовац и додао да је слична ситуација и са откупом.
Иако цијена овог племенитог метала константно расте, то није значајније подстакло грађане да продају веће количине свог златног накита.
- Све је углавном на уобичајеном нивоу. За сада је тешко прогнозирати да ли ће у наредном периоду доћи до додатног раста цијена - закључио је Требовац.
Да је цијена злата у Српској условљена кретањима на свјетском тржишту потврдио је и Драган Јошић из бањалучког Удружења за заштиту потрошача "Реакција", који истиче да овај племенити метал није само накит, већ и вид сигурне штедње.
- У посљедње вријеме све је више грађана који злато не купују као накит, већ као инвестицију, јер цијена овог метала већ годинама биљежи раст и готово на дневном нивоу иде навише - рекао је Јошић за "Глас".
Истиче да се због тога злато с правом сматра једним од сигурнијих облика улагања.
Када је ријеч о куповини златног накита, грађанима савјетује да не купују у првој златари на коју наиђу, већ да обиђу још неке па да упореде понуду.
- Пожељно је обићи више златара, јер се цијене разликују, а поједине златаре нуде и попусте, нарочито за готовинско плаћање - рекао је Јошић.
Када је ријеч о откупу злата и дилеми грађана да ли да продају породично злато у условима економске кризе, истиче да одлука зависи од индивидуалне ситуације, али продају, уколико није неопходна, не препоручује.
- Ако не постоји пријека потреба за продајом, савјет је да се злато задржи, јер је евидентно да цијена наставља да расте на свјетским тржиштима, а самим тим и код нас. Они који могу да сачекају, вјероватно ће у будућности добити знатно вишу цијену - закључио је Јошић.
УВОЗ
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ лани је увезено злато вриједно близу три милиона КМ, што је знатно више у односу на годину раније, када је увоз износио 2,13 милиона КМ.
Према подацима УИО, 2022. година је доминирала када је у питању увоз злата у посљедњих десет година, јер је тада увезен овај племенити метал у вриједности 3,008 милиона КМ.
