Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је данас на Чемерну да је за чланове породица убијених у овом мјесту прије 33 године најтежа чињеница да за овај злочин нико није одговарао.

Граорчева је рекла да и судски процеси који су покретани за звјерско убиство 32 српска цивила у овом селу нису праведно завршени, јер нико од починилаца није затворен.

- Као и на другим српским стратиштима и овдје на Чемерну је утихнуло све, утихнуо је живот - навела је она.

Код спомен-обиљежја гдје је служен парастос за српске цивиле које су у овом селу убили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, а који још нису одговарали за своја недјела, она је рекла да је разумљиво разочарење чланова породица у право и правду.

Граорчева је истакла да охрабрује то што се преживјели чланови породица сваког 10. јуна окупљају и не дозвољавају да падне у заборав злочин који је ту почињен.

- Позивамо правосудне институције да пронађу трачак људскости и да се казне злочини не само над жртвама Чемерна него и над осталих 35.000 Срба, колико их је страдало у протеклом рату - рекла је она.

Бранко Трифковић са Чемерна, који је изгубио оца, мајку, брата и рођаке, каже да је укупно изгубио седам чланова из куће.

Он се кроз плач присјетио да је тог 10. јуна све почело у зору, око 6.20 часова и да су му мајку и брата убили код куће, а оца 500 метара даље.

- Сестра је преживјела јер је лежала међу мртвом мајком и братом, па су мислили да је и она мртва - рекао је Трифковић и додао да су на крају и кућу запалили.

Он је испричао да је и свједочио пред судом за овај злочин и да се увјерио да од правде нема ништа.

- Све је на њиховој страни. И суд, и држава, и тужилаштво, и све се ради да никога од њих не осуде - навео је Трифковић.

Радојица Трифковић, који је некада живио у овом селу, истакао је да је ријеч о престрашном злочину у којем је у само једном сату убијено 32 људи, а за то нико није одговарао, што говори да правде нема.

Он је рекао да мртви на Чемерну ни данас немају смирај, јер њихове гробове скрнаве и руше.

- Ово ми је споменик од мајке и ово је друга плоча, јер су прву оскрнавили, разбили. Поново смо дизали споменик - навео је Трифковић, који не вјерује да ће за живота дочекати правду.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село сравнили са земљом. Чемерно је данас пусто село у којем нема ниједног Србина повратника.

Током напада на Чемерно убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све.

Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић и Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, те Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестали.