На грчком острву Тинос вечерас је премијерно приказан документарни филм "Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос - 30 година послије", којим се исказује захвалност грчком народу и становницима острва за несебичну подршку и уточиште које су пружили дјеци из Републике Српске током 1994. године.
Аутор филма Младен Којић из Сребренице рекао је Срни да је премијера била изузетна и да је сала била пуна публике.
- Утисци су изванредни и неописиви - нагласио је Којић.
Он је објаснио да су премијери присуствовали представници општине и цркве на Тиносу, као и велики број чланова породица код којих су дјеца боравила прије 30 година и који неизмјерно цијене овај гест захвалности.
- Уз нас десеторо, бивших малишана који смо боравили у Грчкој, из Сребренице, Братунца и Власенице, ту је и Слађана Димић, некадашњи координатор путовања дјеце из Републике Српске у Грчку у име Црвеног крста Србије. Она нам је и сада помогла у организацији путовања и неизмјерно смо јој захвални - истакао је Којић.
Он је додао да је премијери претходила и конференција за новинаре.
- Ово је невјероватан доживљај и неописиво осјећање. Сама помисао да смо овдје након 30 година дјелује нестварно. Сузе радоснице су и на нашим и на лицима наших домаћина. Ми смо њих брзо препознали, они нас нису могли, јер смо били дјеца кад смо овдје боравили - испричао је Којић.
Он је истакао да су поново прихваћени раширених руку и отворених срца као и 1994. године када су овдје пет мјесеци били склоњени од ратних страхота у БиХ, гдје их је већина остала без очева.
Документарни филм, који је емотивна прича о пријатељству грчког и српског народа прожета емпатијом, љубављу и солидарношћу, снимљен је поводом 30 година од боравка 90 дјеце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скелана и Сребренице на Тиносу.
У средишту ове приче од 62 минута је судбина дјеце из Републике Српске чије је безбрижно дјетињство нагло прекинуто ратним сукобима.
Дјеца су остала без својих домова, чланова породице и слободе у којој су дотад живјела и расла.
Филм је ратна прича испричана кроз сјећања и личне доживљаје тадашње дјеце из основне школе, данас одраслих људи.
Они су, упркос ратним страхотама, избјеглиштву и губитку најмилијих, имали срећу да у тим изузетно тешким временима осјете свјетлију страну живота - далеко од рата, окружени љубављу, сигурношћу и срећом.
Универзална порука филма јесте искрена захвалност грчком народу за све што је учинио за српску дјецу, али и подсјећање да се тако велики гест пријатељства, љубави и солидарности никада не заборавља.
Филм јасно преноси поруку да сваки рат уништава животе свих људи, а највише погађа оне најрањивије - дјецу, која уз све друге губитке остају ускраћена за дјетињство.
Којић је навео да су у филму изјаве, фотографије и сјећања више од 30 особа које су те ратне 1994. године боравиле на Тиносу, међу којима је и сам био.
- Наша група била је међу првима и боравила је у Грчкој пет мјесеци, а ту смо имали наставу на нашем и грчком језику и друге едукативне и забавне садржаје, међу којима је било и крстарење крузером - рекао Којић.
Он је додао да је ово његов начин исказивања захвалности православном грчком народу, који је показао да је пријатељство Грка и Срба велико и трајно, искрено и срдачно.
- Већина дјеце која су тада боравила на Тиносу јесу дјеца без једног или оба родитеља, дјеца ратних инвалида, избјегли којима је безбрижност дјетињства и одрастања прекинута ратом, страдањем најближих, расељавањем и свим траумама које настају у таквом окружењу - рекао је Којић.
Према његовим ријечима, они који су учествовали у стварању филма потврдили су да је захваљујући љубави, бризи и искрености Грка, њихово дјетињство барем мало поправљено и спасено.
Којић је навео да је на идеју за филм дошао прије више година, а да је прошле године почео припреме и снимање, те да је премијера заказана баш на мјесту које је дјеци остало незаборавно и које је "поправило" дјетињство, на острву Тинос.
- Већ неколико година имам жељу да се вратим на то острво, сретнем драге пријатеље који су и након нашег боравка у Грчкој срдачно и са много љубави подржавали мене и моју породицу, као и многу другу дјецу, чинећи наш живот љепшим јер смо знали да имамо пријатеље који су уз нас - рекао је Којић.
Он је додао да је тако одлучио да окупи људе који су те године били на том путовању, сними филм и оде поново на Тинос.
Са Којићем на премијеру у Грчку отпутовала је група његових вршњака да захвале домаћинима за гостопримство и помоћ када им је била најпотребнија, у тешким ратним годинама када су остајали без најдражих и без хранилаца.
Којић је рекао да не би било лако све то урадити да израду филма нису помогли, између осталих, Представништво Републике Српске у Грчкој, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Организација породица погинулих, заробљених и несталих цивила Сребренице, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, општине Братунац и Власеница.
Трошкове организације пута у Грчку подржала је предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић, а подршка је најављена и из кабинета предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Снимање филма помогла су и поједина предузећа.
Осим приказивања филма на Тиносу у Грчкој, наредне пројекције планиране су у Братунцу, Власеници, а након тога и широм региона.
Стотине српске дјеце боравило је у Грчкој током ратних година, а помоћ из те православне земље стизала је у Републику Српску и низ година након рата, највише посредством православне цркве.
Ово је јединствен начин захвалности грчком народу након 30 година за хуманост, солидарност и доброчинство према српском народу и доказ да се то памти и никад не заборавља.