У наставку суђења припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича свједок Тужилаштва БиХ Добрило Грујичић рекао је пред Судом БиХ да му је отац пронађен изрешетан и обезглављен, седам дана након напада на Јошаницу 19. децембра 1992. године.
- Мог оца су нашла моја два брата, а мајка ми је рањена на путу ка Фочи и у болници јој је срце пукло - рекао је Грујичић, те је додао да су му од породице убијени и стриц, стрина и рођак.
Он је испричао да је уочи Никољдана 1992. године дошао на славу код Вида Вишњића, те да су ујутру зачули пуцњаву, па изашли из куће и ослушали одакле долазе пуцњеви.
Грујичић каже да је чуо да се пуца и у његовом родном селу Хоџић, да се упутио тамо и да је тада рањен у руку и ногу, те да су га нека два момка одвела у болницу гдје му је стављена лангета.
- Био сам у болници мјесец дана и не знам шта се касније догодило - рекао је Грујичић.
Грујичић је навео да је од почетка ратних дејстава био мобилисан у Војску Републике Српске, те да је знао да постоје сеоске страже које су, због недостатка војске, штитиле села.
Свједок Ратко Милинковић изјавио је да је током 1992. године радио као специјалиста за дјечије болести у болници у Фочи, те да је на дан напада око 16.00 часова изашао у болнички хол, гдје га је главни техничар замолио да помогне у смјештају страдалих из Јошанице.
- У просектури смо помијерали намјештај да могу стати погинули. Послије је дошао камион са тијелима. Неке су доносили у носилима, неке у декама, али већином су били у декама - свједочи Милинковић.
Милинковић је додао да су тијела прво смјештали у просектуру, а када више није било мјеста, у ходник болнице.
- Било је око 30 тијела у тој тури, жена, мушкараца и двоје дјеце - навео је свједок.
Он је потврдио да је међу страдалима препознао двоје дјеце - Дражена и Драгану, који су били његови пацијенти.
- Дражена сам препознао одмах, а Драгану нисам, јер јој је била деформисана лобања - рекао је Милинковић, те је обоје дјеце препознао на фото-документацији.
Тужилац Озренка Нешковић најавила је да ће на идућем рочишту бити саслушан један свједок, те да ће се почети са читањем изјава умрлих свједока.
- Неки су умрли, неки су постали неурачуњљиви. Прикупљамо документацију о њиховом здравственом стању. Један је у Психијатријској болници на Сокоцу - рекла је Нешковићева.
Тужилаштво је предложило продужење мјера забране оптуженима да контактирају свједоке, а по могућности да се још више пооштре, јер се ускоро почињу саслушавати свједоци који су били припадници такозване Армије БиХ.
Одбрана свих тринаест оптужених се изјаснила да се мјере забране требају потпуно укинути, јер се из досадашње праксе показало да оптужени ни до сада нису вршили притисак на свједоке.
Некадашњи припадници такозване Армије БиХ Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало терете се за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича.
Оптужница обухвата злочине почињене на подручју Фоче, Вишеграда и Чајнича од августа 1992. до фебруара 1993. године.
Наредно рочиште заказано је за 18. новембар.
