Гусле представљају симбол српског народа и и један од најзначајнијих музичких инструмената балканске традиције дубоко укоријењен у идентитет народа Балкана, а посебно српског, изјавила је Срни аутор серијала "Гусле - прича која траје вијековима" Александра Митрић Штифанић.
Друга епизода документарног ТВ серијала "Гусле - прича која траје вијековима", у продукцији "Форум театра" из Источног Сарајева биће емитована на првом програму РТРС-а у недјељу, 15. новембра у 14.20 часова.
- Серијал чине двије получасовне епизоде и надовезује се на претходно реализоване серијале `Азбука старих заната`, `Златне руке`, `Огледало традиције`, `Чувари традиције` и `Златне нити` - навела је Штифанићева.
Према њеним ријечима, гусле нису само музички инструмент, већ су симбол борбе за слободу и очување културног идентитета, као и вриједност културне баштине Републике Српске и Србије.
Тема серијала је исказивање лијепог у традиционалној култури и народној умјетности, а циљ јесте очување српске културне баштине и популаризација традиционалне српске културе и обичаја.
Штифанићева наглашава да проучавање поријекла и развоја гусала омогућава разумијевање њихове дубоке укорењености у балканској историји која се одликује богатим фолклорним насљеђем, а њихова комплексна историја свједочи о преплитању различитих утицаја кроз вијекове.
- Гусле су биле присутне током многих значајних историјских периода. Од давнина, гуслари су преносили приче о јунацима и историјским догађајима, доприносећи очувању колективне меморије народа. Гусле кроз балканску историју симболизују не само музички инструмент, него и медиј кроз који су се шириле народне епске пјесме и легенде - истакла је Штифанићева.
Она каже да серијал кроз причу о гуслама промовише значајно културно насљеђе и традицију српске народне умјетности и јединство српског народа у Србији и Републици Српској, јер гусле имају ту чаробну моћ да повезују много елемената културне баштине од музике, ритуала, усмене традиције, до симболике.
Штифанићева појашњава да серијал истражује и колико су млади данас заинтересвани да наставе мисију очувања традиције и да ли могу да препознају њене вриједности, тако да школе пјевања уз гусле играју кључну улогу у очувању традиције и културе, у представљању гусларског насљеђа као дјела нематеријалне културне баштине.
Она подсјећа да је 29. новембра 2018. године на Маурицијусу прихваћен приједлог да се пјевање уз гусле у Србији упише у Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства, због чега је значајно величати гусле, јер њихова улога у епској поезији немјерљива за српску традицију и културу и преношење херојске поезије и усменог насљеђа.
Вукојица Сандић, оснивач и умјетнички руководилац Школе гуслања "Сандић" из Београда, говори у серијалу о значају отварања школа гусала и о образовању све већег броја младих.
Он указује да су гусле буквар и историјска читанка наше свијетле историје и свих бурних дешавања током постојања српскго народа.
Млада умјетница Бојана Пековић, која је гусле промовисала на свјетској музичкој сцени, спајајући српску епску поезију са савременим музичким жанровима, успјела је да овај традиционални инструмент представи од Финске до Америке, од Швајцарске до Русије, од Катара до Канаде.
Бојана је једна о ријетких жена које свирају гусле, али и ријетких умјетника, који су овај древни инструмент истраживали и изучавали на најпрестижнијим академијама у свијету.
Њен допринос популаризацији гусала у свијету, као и повезивању традиционалног инструмента и свирања са модерним представља изузетно успјешан музички експеримент.
Млади полазници школе гусала и најмлађи гуслар из Источног Сарајева Лазар Чолаковић на афирмативан начин говоре о гуслама и традиционалном пјевању уз гусле, како би подстакли и друге да се врате традиционалној умјетности.
Осим њих, у серијалу су учествовали Бошко Голијанин из Савеза гуслара Републике Српске, виши кустос Етнографског музеја у Београду Наташа Младеновић Рибић, истраживач-сарадник Музиколошког института САНУ Зорана Гуја Дражета, те Лазар Витомир са Хан Пијеска и Жељко Чуровић из Савеза гуслара Србије.
Серијал је подржало Министарство информисања и телекомуникација Србије.
