Аустријском писцу Петеру Хандкеу данас би у Стокхолму шведски краљ Карл Густав требало да уручи Нобелову награду за књижевност за ову годину.
Хандке је инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2008. године и Српске академије наука и уметности од 2012. године.
Одлука Шведске академије да овогодишњу Нобелову награду за књижевност додијели Хандкеу наишла је на критике дијела јавности на Западу и Балкану због наводне подршке коју је аустријски писац пружао бившем предсједнику СР Југославије Слободану Милошевићу током оружаних сукоба у бившој Југославији деведесетих година прошлог вијека.
Хандке је одржао говор на Милошевићевој сахрани 2006. године.
Хандке је 1996. године написао есеј под називом “Правда за Србију”. У међувремену, он је довео у сумњу такозвани “геноцид” у Сребреници, а за опсаду Сарајева, за коју су оптужени Срби, рекао је да су је инсценирали муслимани у БиХ.
У Стокхолму је за данас планирано одржавање протеста, док су чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске отпутовале у главни град Шведске како би пружиле подршку Хандкеу на додјели Нобелове награде за књижевност.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да чланице овог удружења нису дио никаквог протеста и или нечијег сценарија, већ путују достојанствено у Стокхолм да би представиле Српску и подржале нобеловца.
Седамдесетседмогодишњи аустријски писац изјавио је прошле седмице новинарима у Стокхолму да ће у његовом животу све остати исто након што прими Нобелову награду за књижевност.
Он је рекао да више воли анонимне поруке мржње, него питања новинара о његовој подршци Милошевићу, те истакао да жели да захвали читаоцима за подршку. Одбио је да одговара на питања о бившој Југославији.
Награда ће му, као и свим лауреатима бити уручена 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела, како налаже церемонија.
Церемонија додјеле награда у Стокхолму почеће у 16.30 часова, док ће додјела Нобелове награде за мир премијеру Етиопије Абију Ахмеду почети у Ослу у Норвешкој у 13.00 часова, када ће бити и уживо преношења на сајту Нобеловог комитета, најављено је на овом сајту.
Хандке је створио више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних дјела, опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер. У театрима широм света већ деценијама се играју представе према његовим текстовима - “Каспар”, “Псовање публике”, “Путовање у сонорну земљу”.
Роман “Голманов страх од пенала”, који је ушао у школску лектиру, екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено остварење овог редитеља “Небо над Берлином”.
Рођен је у Грифену у Корушкој 6. децембар 1942. године. Одрастао је у Источном Берлину и Грифену, а студије је започео у Грацу. Први роман “Стршљени” објавио је у љето 1965, па напустио факултет да би се потпуно посветио писању.
Пажњу на себе скренуо је 1966. године, када је на Принстону у Њујорку оптужио литерарну “Групу 47” за “описну импотенцију”. Непосредно послије праизведбе у Франкфурту, у дворишту Капетан-Мишиног здања, у чувеном Расовом позоришту, представу “Псовање публике”, која је и данас на репертоару КПГТ-а у Београду, поставио је Пит Теслић.
Седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека видљивост му на свјетској литерарној сцени доносе и романи “Љеворука жена”, “Кратка писма за дуга растајања” и многи други.
Осим у Грацу и Берлину, живио је у Диселдорфу, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД. Од 1990. живи у Француском градићу Шавилу, 12 километара југозападно од Париза. Пасионирани је сакупљач печурака.
