Угоститељство и туризам су сектори најтеже погођени корона кризом, али нико нема поуздане и потпуне податке о томе колико је конобара, кувара, рецепционера и собарица у БиХ, од марта прошле године остало без посла.
Хиљаде радника у овој бранши су за систем невидљиви, јер су и прије пандемије радили на црно.
Уз то, поједине корона мјере свједоче да су функционерима на власти често пречи интереси одабраних бизнисмена, него спасавање радних мјеста.
На то је указало и Удружење сарајевских угоститеља, тврдећи да их је и кантонална и федерална влада, усред кризе, оставила на ћедилу.
– Помоћ за уплату доприноса и исплату минималних плата конкурсима је понуђена свим браншама, осим угоститељима. Из федералног буџета је подијељено 30 милиона КМ, и то нетранспарентно и по чудним критеријумим. Неки хотели и агенције, који немају ни два запослена, добијали су и до пола милиона марака, а ми ништа, иако угоститељи пуне буџет и запошљавају највише радника – тврди потпредсједник овог удружења Амар Трбовић.
Када је прољетос уведен нови локдаун, Трбовић, који је власник два локала у Сарајеву, ставио је кључ у браву и отпустио све раднике.
– Дуго сам се борио, вјеровао држави, чак сам планирао повећати број запослених, али ове године нисам добио ни марке за плате и доприносе. Једноставно, нисам имао куд – каже Трбовић за Српскаинфо.
Додаје да је недавно вратио раднике и обновио посао, надајући се „каквој таквој љетњој сезони“.
Професор кулинарства, Предраг Тошић, није се могао изборити са изазовима кризе.
Са пуно ентузијазма и позамашним кредитом он је, заједно са супругом, покренуо мали породични бизнис за производњу крофни.
Због короне Тошићи су још прошлог прољећа отпустили троје, од укупно деветоро запослених. Ни ове године није им кренуло на боље, па су на крају морали отпустити и сами себе и затворити радњу.
– У корона кризи је тешко опстати, поготово јер су и пекаре и продавнице почеле продавати крофне, а народ је осиромашио, па штеди сваку марку – каже Тошић.
А осиромашили су многи, нарочито угоститељски радници, који су годинама радили на црно или по понижавајућим краткотрајним уговорима, да би усред пандемије остали на улици.
Чак ни они који су уредно пријављени, нису поштеђени. Како свjедоче синдикални активисти, нису били ријетки случајеви да, због драстичног пада промета, отказ добију радници са 20 или 30 година стажа у угоститељству, туризму или хотелијерству.
Није лако ни онима, који су су с тешком муком сачували свој тежак и лоше плаћен посао. Многима од њих су драстично срезане плате. Најчешће је то изведено тако што би им газде укинуле фамозну „коверту“ и оставили их наминималцу, који у Федерацији БиХ износи 406 КМ, а у Републици Српској 520 КМ.
– Нажалост, огромна већина радника не зна да је дио плате “у коверти” незаконит и да га не могу потраживати на суду. Њима је то плата, они од тога живе и плаћају своје кредите, а то им послодавци могу укинути кад год им падне на памет – каже за Српскаинфо Мерсиха Бешировић, предсједница Синдиката трговине и услужних делатности БиХ.
Често су угоститељски и туристички радници пријављени на пола радног времена, иако у стварности раде по осам, 10 или чак 12 сати.
Тако „на банку“ добију пола минималца, што у Српској износи 260, а у Федерацији БиХ 203 КМ. Дио који би требало да добију „на руке“ касни, или се мјесецима не исплаћује.
– Тако је било и прије короне, сад је још горе. Уговоре потписујемо сваки мјесец, значи увијек нам отказ виси над главом – каже млади конобар запослен у кафићу у једном малом мјесту на истоку Републике Српске.
Свадбени салони су били затворени мјесецима, а у сваком од њих викедном радило је најмање десетак радника, којима су ти повремени послови били једина шанса да зараде коју марку, како би преживјели.
Ипак, нико у БиХ не зна колико је тачно радника у области туризма и угоститељства остало без посла или без повремених радних ангажмана.
Званичне статистике су парцијалне, поготово што у овој бранши ради велики број „невидљивих“ радника, који нису пријављени и нема их ни у једној евиденцији.
Јасне податке немају ни синдикати, јер у овој бранши радници најчешће нису синдикално организовани.
– Економски експерти проћењују да је због ковид кризе у БиХ изгубљено најмање 20.000 радних мјеста. Вјерујем да су међу отпуштенима најбројнији управо радници у угоститељству и туризму – сматра Мерсиха Бешировић.
У Републици Српској удружења и синдикати проћењују да је без посла у од марта прошле године остао око 2.000 угоститеја и туристичких радника.
Мада БиХ није нека туристичка сила, значајан број грађана зарађује хљеб управо у угоститељском и туристичком сектору.
Према Агенцији за статистику БиХ, уочи корона кризе у овој бранши је, званично, било запослено више од 43.000 радника.
Дода ли се томе „сива бројка“, односно армија конобара, кувара и помоћних радника који раде на црно или обављају повремене послове, те сеоска домаћинства и породице које издају апартмане, проћењује се да је број оних који су, до марта прошле године, живјели од туризма и угоститељства био бар дупло већи.
Када је у питању само број званично запослених, дакле пријављених радника, за годину дана, од марта 2020. до марта 2021. у БиХ у овој бранши је, према Агенцији за статистику, изгубљено око 7.700 радних мјеста.
Синдиклаци, међутим, тврде да је у стварном животу ситуација много гора, јер су се први на „на одстрелу“ нашли непријављени радници, а затим они који су радили на одређено.
Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства и туризма РС, тврди да је парадоксално што су управо послодавци, који нису пријављивали раднике, често били најгласнији када су се нашли у проблему због корона пандемије.
– Они траже кривца у држави, заборављајући да нису извршавали своје законске обавезе – каже Савановић.
Тврди да су се синдикати борили колико су могли.
– Почетком корона кризе успјели смо да се са менџментом бањских центара у Вишеграду и Теслићу договоримо да задрже све раднике, који су радили на одређено. Ови примјери потврђују да је за раднике спас, ако су синдикално организовани и ако успоставе добар социјални дијалог са послодавцем – каже Савановић.
Признаје, међутим, да је то била и посљедња добра вијест у доба короне.
Прве мјесеце кризе угоститељи су, како тако, преживјели, захваљујући помоћи из буџета, али је пред крај прошле кренула је сезона отказа.
– У малим кафићима и ресторанима откази су падали као крушке. Радници у тим објектима нису синдикално организовани, а многи раде на црно. У таквој ситуацији тешко им је помоћи – каже Савановић.
одаје да је сада, када се живот враћа у нормалну, а многи угоститељски објекти поново отварају врата, права прилика да се уведе ред у овој области. Апелује на инспекције да провјере ко ради за шанком, у кухињама и на рецепцијама и да ли су ти радници пријављени.
Због рада на црно, лоших услова и малих плата многи угоститељски и туристички радници су, упозорава Савановић, чим су корона мере мало попустиле, похрлили у Словенију, Аустрју, Њемачку.
Други пакују кофере и спремају се за сезонски рад у Хрватској и Црној Гори.
– Наши хотели и угоститељски објекти већ годинама остају квалитетних професионалаца и у њима раде само они који не могу наћи други посао. То је поразно за развој туризма – каже Савановић.
Са овом оћеном сагласан је и Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма у РС, али он за катастрофалну ситуацију у бранши криви и синдикате и државу.
– У Бањалуци имамо хотеле без иједног запосленог конобара и кувара. Како је то могуће? Је ли то по закону? И гдје су инспектори – пита Татић.
Он процењује да су рад на црно и кршење радничких права постали „редовна појава“, али држава то толерише.
– На шта то личи, када премијер РС Радован Вишковић јавно каже да радници који су пријављени на четири сата, раде пуно радно вријеме. Па кад то зна, зашто не пошаље инспекцију да то ријеши – поручује Татић.
На све ове проблеме, још на самом почетку корона пандемије, указала је Фондација “Фридрих Еберт” у БиХ.
У априлу прошле године издали су иконографику, којом је на врло приступачан начин радницима објашњено која су њихова права најугроженија и како их одбранити.
Како су закључили експерти из синдиката и ове Фондације, угоститељи и туристички радници спадају међу најугроженије категроје радника, а многи од њих нису ни свесни да, на примјер, имају право на увећану плату, због тога што су се, током посла, сусретали са великим бројем људи и тако ризиковали да буду заражени.
Истакнуто је такође да да послодавац не може принудно одуство радника са рада, због затварања објеката, однонсо локдауна, радницима рачунати као годишњи одмор. А многи су то чинили.
Синдикални лидери у оба ентитета БиХ признају да је степен сидикализације у угоститељству и туризму катастрофалан.
– Већина послодаваца забрањује синдикално организовање. Раднику који спомене синдикат слиједи експресан отказ. Тако на Јахорини, која је једна од најатрактивнијих туристичких дестинација, ниједан хотел нема синдикалну организацију, а изузетак је једино Олимпијски центар – каже Горан Савановић.
Још почетком корона кризе и Савез синдиката РС и Синдикат трговине и услужних дјелатности у Федерацији БиХ понудили су помоћ свим радницима, па и онима који нису чланови синдиката.
– Јавило нам се око стотину радника из угоститељства и туризма, најчешће због отказа. Ко год нам се обратио, остварио је право на отпремнину, заостале плате и накнаду за случај незапослености, наравно, ако је био пријављен – каже Горан Саванoвић.
Мерсиха Бешировић наводи да се Синдикату трговине у Федерацији БиХ у 2020. обратило 461 радник, од чега чак 231 је из сектора угоститељства и туризма.
– Нажалост, радници нам се за правну помоћ најчешће обраћају кад су већ покушали све друге опције и кад је за неко ефикасно рјешење већ прекасно – каже Беширевићева.
Из Агенције за мирно рјешавање радних спорова РС кажу да су им се лани за помоћ обратила чак 624 радника из реалног сектора, али нису могли прецизирати из којих области.
– Наши конобари, који раде у Словенији, а због короне су остали без посла, од државе добијају 620 евра накнаде за незапослене. А код нас се послодавци жале да нема квалитетних конобара. Има конобара, али их треба платити и поштовати њихов рад – каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма у РС.
Борис Перш, извршни секретар Независног синдиката радника Словеније, каже да радници из БиХ који су до корона кризе радли у Словенији, заиста, једнако као и радници Словенци, добијају накнаду од 620 евра, али само ако испуне прописане услове.
– Право на ову накнаду имају само радници који су у Словенији радили најмање девет мјесеци, наравно ако су били уредно пријављени. Ту накнаду примају само три мјесеца – каже Перш.
У корона кризи најгоре су прошли туристички и угоститељски радници из западне Херцеговине.
У Херцеговачко неретванском кантону, гдје се налазе неке од најзначајнијих туристичких дестинација, попут Мостара, Неума и Међугорја, кризом је, директно или посредно, погођено скоро 200.000 људи.
– Када туристи не долазе у проблему су и трговци, занатлије, пољопривредници. Једном ријечју, осим оних који су запослени у јавном сектору, сви су погођени овом кризом – каже Семир Темим, замјеник директора Туристичке заједнице Херцеговачко неретванског кантона.
Он подсјећа да је прошле године туристички промет у кантону опао за 85 одсто, те да се донекле „извукао“ једино Неум.
– Лоше је кренула и ова сезона, а радницима у туризму и угоститељству није угрожена само егзистенција, него и здравље, јер многи од њих нису дошли на ред за вакцинисање, пошто власт није набавила довољно вакцина – каже Темим.
