Угоститељи у Републици Српској и овог љета суочавају се с озбиљним проблемом недостатка радне снаге, јер између 20 и 30 одсто радника сезонски одлази на рад на Јадранско приморје.

Додатни изазов представљају и неискусни радници, што директно утиче на квалитет угоститељске услуге.

Како је рекао Владан Шурлан, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма "Хорека", они су предлагали Влади Републике Српске и Министарству трговине и туризма Српске мјере како да се то превазиђе, односно да млади остану на овим просторима.

- Није проблем економски, већ политички, стална су превирања и то утиче на одлазак младих, односно код њих ствара осјећај несигурности - рекао је Шурлан.

Додао да је просјечна плата у угоститељству у Српској 1.500 КМ, док у сусједним земљама за исте послове радници из Српске зараде 1.500 евра и више.

- Прије три године смо предложили да минималац буде 1.000 КМ и да остане исти износ доприноса какав је био у том тренутку, што би повећало број пријављених радника и омогућило смањење сиве економије. Међутим, повећан је минималац, али и доприноси, а нама су проблеми остали - истакао је Шурлан.

Он је указао да су од периода пандемије вируса корона до данас побољшани услови рада запослених у угоститељству и остваривање њихових радних права, те да угоститељи сами траже начин да их задрже.

- Сваки послодавац се жртвује да би сачувао радно мјесто. Раднике задржавамо преко зиме јер и у том периоду имамо недостатак радне снаге. Свјесни смо да ће ти радници на љето отићи у сусједне државе јер не можемо да им пружимо боље услове упркос доброј вољи - рекао је Шурлан.

Сличног става је и Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске "Хореца", који каже да је ситуација у угоститељству ове године јако лоша, односно примјетан је мањак радника током цијеле године, а посебно у љетним мјесецима.

- Млада радна снага иде на рад на Јадранско приморје па самим тим споји угодно са корисним - казао је Куртиновић, те истакао да мало старији радници оду да одраде сезону до двије да могу да покрију неке своје рупе у буџетима.

- Мада ове године имамо и случајева да нам се доста радника вратило већ са сезоне - истакао је Куртиновић.

Рекао је да они имају проблем са младом радном снагом која нема искуства, те да се то на крају одрази на услугу у угоститељским објектима.

Додао је да они као удружење раде на томе како да побољшају услове за раднике.

Јовица Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, казао је раније у разговору за "Независне новине" да велики број угоститељских радника у љетним мјесецима напушта наше просторе и одлази да ради у Хрватску и Црну Гору.

- Онда то нама усложњава ситуацију, јер и на нашим просторима долази сезона - казао је Братић и додао да је младима море јако примамљиво.

- Они за мјесец дана зараде и више од три овдашње плате - казао је Братић.

Према његовим ријечима, овај профил радника недостаје тржишту рада већ годинама.

- Не постоји више грана привреде гдје имамо вишак радника, а посебно је то изражено у угоститељству, поготово у љетним мјесецима - казао је Братић за "Независне новине".

У угоститељству Српске тренутно је запослено од 14.000 до 16.000 радника, а тај број варира током љетне сезоне с обзиром на бројне одласке на рад у сусједне земље.