Људи који се претјерано боје да ће добити озбиљну болест умиру раније од људи који нису толико забринути за своје здравље, показало је ново истраживање.
Многи од нас брину о свом здрављу, али за оне који то доводе до екстрема, пате од онога што се зове хипохондрија или анксиозни поремећај – а то може довести до повећаног ризика од смрти. Поремећај анксиозности због болести је ријетко стање које људима онемогућава да се отресу својих страхова упркос нормалним физичким прегледима и лабораторијским тестовима. Неки због тога могу више пута да мијењају докторе, док други могу да избјегавају медицинску његу.
Људи са овим стањем имају повећан ризик од смрти од природних и неприродних узрока, показала је шведска студија, са четвороструко повећаним ризиком од самоубиства.
Утицај хроничног стреса на тијело такође би могао да објасни неке од резултата, написали су аутори. Студија, објављена у часопису “ЈАМА Психијатрија” посматрала је 4.100 људи током 24 године, од 1997. до 2020, који су били класификовани као хипохондри.
Вођа истраживања Дејвид Матаик-Колс са Института Каролинска у Шведској рекао је да су претходна истраживања сугерисала да би ризик од самоубиства могао бити мањи за обољеле, али „наш предосјећај, заснован на клиничком искуству, био је да би то било нетачно“.
Студија је упоредила 4.100 обољелих од хипохондрије са 1.000 људи сличне старости, пола и мјеста пребивалишта и упоредила стопе смртности.
Људи са хипохондријом живе пет година краће
Резултати су показали да су стопе биле веће код особа са хипохондријом, 8,5 наспрам 5,5 на 1.000 особа. Људи са овим стањем умрли су млађи од осталих, просјечно са око 70 година, у односу на животни вијек од 75 година за људе без хипохондрије. Једини изузетак је био канцер, јер се ризик од смрти показао скоро исти.
- Многи од нас су благи хипохондри. Али постоје и људи на другом крају спектра који живе у сталном стању бриге и патње и размишљања о озбиљној болести – објашњава др Џонатан Е. Алперт из медицинског центра Монтефиоре у Њујорку.
Важно да се озбиљно схвати овај проблем
Др Алпер напомиње да је важно озбиљно схватити људе који пате од овог поремећаја и понудити третмане, који могу укључивати когнитивну бихејвиоралну терапију, технике опуштања, едукацију и понекад антидепресиве.
Међутим, како је истакао др Алпер, мора се водити рачуна када се пацијенти који су увјерени да имају физичку болест упућују стручњацима за ментално здравље, преноси „РТЦГ“.
