Цијена горива на домаћим пумпама највјероватније се неће мијењати до краја ове године, сигурно не у наредних седам до десет дана, јер се тржиште нафте коначно колико-толико стабилизовало, што је једним дијелом резултат и веће глобалне понуде од потражње.
Каже ово за "Глас Српске" предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић наводећи да дешавања у вези са Сиријом ипак нису у значајној мјери утицала на изузетно осјетљиво нафтно тржиште, које је до сада реаговало на сваки "повјетарац" који би указивао да се можда негдје спрема некаква потенцијално велика "олуја".
Како је појаснио, тренутна велепродајна набавна цијена једног литра горива у Плочама износи 1,8 марака. Ако се на њу додају акцизе и сви остали трошкови, испада да би цијена горива требало да износи око 2,41 или који фенинг више, колико и јесте данас. Истиче и да су власници домаћих пумпи донедавно радили са маржом од 10 до 15 фенинга, а да она тренутно износи око 20, што је пет фенинга мање од горње границе прописане уредбом Владе Српске.
Почетком априла цијена барела нафте била је на највишем овогодишњем нивоу и износила је око 91 долар. Цијена литра горива на домаћим бензинским пумпама тада се кретала око 2,76 марака.
Барел је јуче коштао око 71,8 долара, скоро 20 долара мање него у априлу, односно за око двадесетак одсто. Подсјећања ради, када је почела специјална војна операција Русије у Украјини, литар горива је код нас продаван за чак 3,80 марака, те је владао страх да би могла бити пређена чаробна граница од четири марке. На сву срећу, до тога није дошло те гориво данас кошта око 2,4 марке, колико је отприлике коштало почетком 2022. Интересантно, иако је цијена горива пала са 3,8 на 2,4 марке, то у овом периоду није утицало на евентуално смањење цијена основних животних намирница и других потрепштина и услуга. Напротив.
Када су у питању нафтне прогнозе за наредну годину, Савић каже да их је незахвално правити, јер се ово, условно речено, мирно вријеме може преко ноћи промијенити.
- Дешавања у вези са Сиријом нису, срећом, утицала на нафтно тржиште, бар не у мјери да би дошло до неких већих потреса, али многи ратови се и даље воде широм свијета и нико не зна како ће се и када завршити. Тренутно је на свјетским тржиштима већа понуда од потражње, што је највише утицало да се цијене нешто стабилизују. Кинеска привреда, као највећи потрошач, налази се у проблемима. Многи сматрају да би на цијене нафте могао утицати и долазак Доналда Трампа у Бијелу кућу, поготово уколико се одлучи на повећање производње. У том случају цијене би ишле надоље, али при томе никако из вида не треба изгубити да ниске цијене не одговарају државама чланицама ОПЕК-а. Да закључим, и даље је много спољних фактора који утичу на кретање цијена, али и много мешетара - истакао је Савић.
Поједини берзански аналитичари оцјењују да би наредних дана или седмица ипак могло доћи до незнатног повећања цијена барела нафте, јер Кина покушава да убрза раст путем стимулативних мјера. Указују да би на цијену могла утицати и одлука Федералних резерви које би наредне седмице, како се очекује, могле поново да смање каматне стопе.
Кинески фактор
Према оцјенама појединих аналитичара, уколико не дође до великих глобалних турбуленција, почетком наредне године би највјероватније могло доћи до пада цијена нафте на глобалним тржиштима, јер највеће свјетске економије, посебно кинеска, расту спорије него што су трговци очекивали. Због тога је на састанку ОПЕК-а недавно поново одгођено повећање производње за три мјесеца, до почетка априла.
