У данашњем свијету, гдје глобални еколошки процеси све више постају дио наше свакодневице, појава необичних метеоролошких феномена може имати значајан утицај на животну средину и здравље људи.
Недавно, Европу је затекла неочекивана вијест о доласку масивне количине пијеска из Сахаре, процијењене на чак 180.000 тона. Ова појава доноси са собом не само естетске промјене, већ и потенцијалне посљедице по квалитет ваздуха и здравље становништва. Како ће ова ситуација утицати на Србију, у емисији "Уранак" сазнајемо од метеоролога Недељка Тодоровића.
- То је редовна појава. Само је неко објавио ту цифру. Зависи од циркулације европског континента, положаја антициклона у области високог и ниског притиска. Сада ћемо да се усредсредимо на област ниског притиска. Када се та област нађе негдје на западу Европе, премијешта се према западу средоземља, као што су Шпанија и Италија, онда се према Балканском полуострву успоставља снажно југозападно струјање. Пошто је циклон близу Африке, он покупи пијесак из Африке и пренесе га на европски континент, а ови јужни дијелови континента су први на удару, као што су област средоземља и Балкан. Тај пијесак се транспортује преко нашег подручја, чак и сјеверније, понекад иде чак до Скандинавије. Онда, у склопу тог циклона, како се он премијешта, пролази атмосферски хладни фронт. Непосредно послије кише која прати тај хладни фронт, она испира све честице прашине из атмосфере, и тада се на сателитским снимцима види да у позадини, након проласка тог атмосферског фронта, нема више прашине. Та прашина може да се детектује на основу сателитских снимака, не само на основу мјерења приземних садржаја, него и на сателитским снимцима, тако да се лијепо види премијештање тих области са сахарским пијеском – рекао је метеоролог и додаје:
- Циклони имају размјере 1000 km. Ако се тај циклон нађе у западном Средоземљу, он захвата и дио сјеверне Африке, па је нормално да вјетар носи ту масу. Подигне он и песак, а ово је прашина што стиже код нас. Ипак, та крупнија зрна због своје тежине падну раније, док код нас долазе ситније честице -.
Тодоровић додаје да је структура сахарског пијеска углавном иста.
- Структура сахарског пијеска је приближно иста у сјеверној Африци, мада постоје неке нијансе. Често сам посматрао структуру тих честица, при чему преовлађују силицијум и гвожђе, па чак и алуминијум, заједно с другим хемијским елементима који су карактеристични за тло у сјеверној Африци - додао је он.
Србија под утицајем сахарског пијеска
- Негдје до 7. или 8. априла у нашем региону нема појаве сахарског пијеска, осјетиће се у суботу и недјељу благо јужно струјање, биће слично топло као и ових претходних дана. Негдје око 9. 10. и 11. априла када се циклон приближи нама, али није убједљиво да ће да буде изражен као овај што је био прије два или три дана, тај језичак тог сахарског пијеска ће бити изнад нашег подручја, али далеко слабије него што је било - рекао је Тодоровић и додао да ове године неће бити снијега у априлу.
- Јутрос је у котлинама било мраза, био је минус. У Сјеници је било -5 степени, али у Београду неће бити снијега - закључио је Недељко Тодоровић у емисији "Уранак" на телевизији К1.
