Иако цијене секундарних сировина и материјала осцилирају под утицајем глобалних кретања, домаћи привредници истичу да посла има, јер отпад, који стиже у откуп, већином завршава у иностранству, док је појефтињење челика донекле олакшало рад грађевинском сектору.

Секундарне сировине попут отпадног жељеза, бакра, алуминијума и месинга важан су ресурс у индустрији, како домаћој тако и међународној. Њихове цијене се углавном, тврде откупљивачи, формирају на берзама и зависе од глобалних огађаја, попут ратова и криза у тешкој индустрији.

Директор предузећа "Секундарац" из Градишке Владимир Турјачанин каже за "Глас" да се на тржишту секундарних сировина уочава блага стабилизација, али да су цијене и даље подложне честим промјенама.

- Због дешавања у свијету, цијене иду горе-доље. Чим Запад донесе неку одлуку, то се одмах прелије и код нас, јер све је то берзанска роба. Тренутно откупне цијене су отприлике на прошлогодишњем нивоу, а обојени метали су најнестабилнији, буквално се мијењају на дневном нивоу - тврди он.

Истиче да глобалне турбуленције ремете пословне планове и онемогућавају дугорочна планирања.

- Ми не можемо утицати на дешавања, само се прилагођавамо. Посла има, али је потражња у свијету генерално опала - истакао је Турјачанин, код којег су тренутне откупне цијене жељеза 0,35 КМ по килограму, алуминијума 2,70 КМ и бакра 11,50 КМ.

И у бањалучком предузећу "Призма комерц" потврђују да цијене осцилирају, али и да имају срећу што раде са стабилним партнерима у иностранству.

- Откупне цијене на мало код нас се крећу од 25 до 40 фенинга, док се са правним лицима договарамо директно, у зависности од количине. Посљедње двије године, откад у потпуности извозимо, биљежимо раст пословања - казала је директорица Сузана Мајсторовић, наводећи да берза служи као  оријентација, док је ситуација на терену често другачија.

Директор требињског предузећа "Сировина комерц" Срђан Радовић каже да су понуда и потражња смањене у односу на прије неколико година, али да се ипак може рећи да посла има.

- Цијена жељеза је пала, сада је 33 фенинга по килограму, док је лани у ово вријеме била и 50. Бакар је око 11 КМ, алуминијум око двије, инокс 1,20 КМ - истиче Радовић, додајући да је битно да и даље постоји свакодневна активност.

Да тржиште сировина не трпи једносмјерне трендове показују и подаци из грађевинског сектора, гдје је ове године дошло до осјетног појефтињења грађевинског челика и других репроматеријала.

Директор и власник предузећа "Јокић инвест" из Зворника Иво Јокић каже да су арматурни и бетонски материјали у просјеку јефтинији за око 50 марака по тони у односу на прошлу годину, док је цијена конструкционих челика нижа и до 100 марака.

- Свако појефтињење много значи, јер мањи трошкови у набавци материјала директно утичу на конкурентност фирми на тржишту - казао је Јокић.

Сада су, тврди он, у бољој позицији да коригују цијене и на тај начин остану у трци. Према његовим ријечима, цијене у стамбеној изградњи тренутно су стабилизоване, а у наредном периоду не очекује се њихов раст.

- Напротив, могуће је чак и благо снижење, јер појефтињење улазних сировина неминовно повлачи и корекцију цијена некретнина - рекао је Јокић.

ЧЕЛИЧАНЕ

Иво Јокић каже да су секундарне сировине значајно појефтиниле, али да то нема директан одраз на грађевински сектор у оној мјери у којој се очекује.

- Тржиштем секундарних сировина, посебно отпадног жељеза, у великој мјери управљају челичане у смислу коликим капацитетом раде и колико им је тог материјала потребно. Због тога и поред пада цијена секундарних сировина, грађевински сектор то не осјети пуним интензитетом - појаснио је Јокић.

Пише: Данијела Бајић