Прављење буке против власти са прозора и тераса ударањем о шерпе, лонце и дувањем у пиштаљке посљедица је полицијског часа и затварања људи у куће.

Али када крајем ове недјеље, према најавама, буде укинуто ванредно стање и грађани не буду имали обавезу да у 20:05 сати буду у кућама, поставља се питање шта ће се догодити са такозваним „шерповањем“. Хоће ли ударање у лонце постати грађанима нова обавеза, или ће лако одустати од ње?

Саговорници Данаса сматрају да иницијатори и они који ову акцију подржавају треба да нађу нов начин за исказивање бунта против власти и нову идеју за каналисање незадовољства.

Странке опозиције и удружење НДБ позвали су грађане да свако вече праве буку и та акција траје већ десет дана.

Душан Спасојевић, доцент Факултета политичких наука, за Данас каже да је чињеница да је лупање о шерпе настало као једини могући начин за исказивање протеста у ситуацији у којој  су људи затворени у куће.

– Оно што ће се сада променити је да ће део људи излазити више и то ће сигурно смањити број људи који ће учествовати у акцији. Али ми се чини да би ова акција ионако морала да добије неку врсту допуне. Ако се на крају крајева сетимо и деведесетих година, лупање у шерпе није било главна активност побуне него допунска или подршка људима који су шетали. У том контексту, опозиција или Не давимо Београд, ако њих видимо као вође овог бунта, сада треба да смисле начин како да шерпе пренесу на улице или неки други облик протеста. С тим што се не мора одустати од овога, јер су људи већ утренирани и увежбани, али треба наћи нови аспект како би цела ствар наставила да тече и расте – наводи Спасојевић.

На констатацију да из иницијативе НДБ већ позивају људе да изађу и лупају испред својих кућа и зграда, Спасојевић каже да је то покушај који може да да добар резултат у оним дијеловима града који су густо насељена јер ће онда више људи изаћи на улицу и направити неку врсту малог и децентрализованог протеста.

– Постоји ризик да се људи осећају безбедније и сакривеније на својим балконима него на улици и то ће један део људи можда подстаћи да не изађе. Али за сада таква врста трансформације има потенцијал. То би била мера да се задржи протест са балкона, али да се дода још нека нова и другачија димензија – сматра Спасојевић.

На питање колико је излазак на улице „опасан“ с обзиром на контрапротесте, он одговара да они који учествују у контрапротесту засад таргетирају конкретне зграде и да се мање више зна на којим зградама ће бити.

– У том смислу грађани који се налазе на удару контрамитинга могли би да буду нешто опрезнији. За сада ми се чини да је фокус контрапотеста на лидерима опозиције. Видели смо то у недељу увече са Драганом Ђиласом и његовом породицом и оним што говори Сергеј Трифуновић ових дана. Засад ми се чини са су обични људи поштеђени, али сасвим сигурно је да је ситуација доста напета и да смо сви нервозни те да људи морају да буду опрезни – закључује Спасојевић.

И Дејан Бурсаћ, истраживач сарадник у Институту за политичке студије, сматра да ће свакако престанак ванредног стања допринијети мањем интензитету протеста.

–  Ем ће људи бити мање у домовима, ем ће фрустрација и бес због мера свакако бити мањи, а уз то долази и лето, а видели смо да су се прошлогодишњи протести у великим градовима такође умањили на занемарљив ниво са доласком топлог времена. У том смислу јасно је да је опозицији потребна нека креативна идеја да би додатно одржала и каналисала незадовољство које очигледно постоји код једног дела грађана – указује Бурсаћ.

Како додаје, у том смислу, не вјерује да је позив да се изађе испред зграда та идеја која ће допринијети подизању протеста на виши ниво, иако је и на основу тог потеза јасно да опозиција покушава да смисли нешто ново.