Манастир Придворица код Гацка, мјесто великог страдања српског живља у Другом свјетском рату, и ове године је на Видовдан сабрао вјернике из разних крајева Херцеговине и Црне Горе, међу њима и ходочаснике из Фоче.

Село Придворица у Горњем Борчу, предјелу између Гацка и Калиновика, у близини извора ријеке Неретве, мјесто је великог страдања православних Срба, о чему говори и роман “Нож” Вука Драшковића.

На Божић, 7. јануара 1942. године, муслиманске и хрватске усташе побиле су више од 165 својих комшија, мјештана српске националности и запалили цркву Светог кнеза Лазара, подигнуту 1935. године.

На звјерски начин убијени су чланови породица Аџић, Гојковић, Додер, Леро, Носовић, Пушара, Скоко, Терзић и Хрњез, а поглавник НДХ Анте Павелић за ово злодјело починиоце је одликовао “златним, сребрним и бронзаним колајнама за храброст”.

Сви који су се затекли у селу су страдали, док је према сјећањима потомака преживјело тек четворо млађих мјештана, који су игром судбине били ван села, код родбине, међу њима и касније познати генерал ЈНА Благоје Аџић, који је тог „крвавог Божића“ био полазник код тетке у мајчином селу.

О звјерствима усташа свједоче и ексери у лобањама жртава, пронађени приликом преноса моштију придворичких мученика.

Црква је обновљена од 2006. до 2009. године. У њу су похрањени посмртни остаци убијених Срба и основана је монашка обитељ, као метох манастира Завала, Епархије Захумско-херцеговачке и приморске.

У знак поштовања према Светом кнезу Лазару и српским мученицима из Придворице, овој светињи за храмовну славу- Видовдан сваке године ходочасти велики број вјерника.

На молитвени пут дуг 90 километара, пет ходочасника из Фоче кренули су у послијеподневним часовима дан уочи Видовдана, пјешачили су цијелу ноћ, да би у манастир Придворицу стигли на видовданску литургију.

Један од учесника ходочашћа Љубомир Тодовић прича да су пред полазак, у Храму Светог Саве у Фочи освештали икону Светог кнеза Лазара, коју су понијели и на Видовдан је предали монашком старјешини у Придворици. 

- Ишли смо преко Тјентишта и Чемерна, око 90 километара, путовало се са одморима око 15 до 16 сати, цијелу ноћ, добро смо поднијели пут, није било повреда. Кренуло нас је пет из Фоче, на Броду су нам се придружили ходочасници из Плужина, а даље током пута и вјерници из Гацка и читаве Херцеговине, па смо заједно приступили литургији - каже Тодовић.

Он истиче да је било прелијепо видјети велики број вјерника на овом светом и страдалном мјесту.

- На Божић 1942. године усташе су побиле све које су затекли у селу и спалиле цркву, а великом снагом и вољом, успјело се да се манастир обнови, ту је сада пет, шест монаха, живот тече. Било је изузетно пријатно, свечано и нестварно и на служби и цијели тај дан - преноси Тодовић утиске са видовданске прославе у Придворици.

До Манастира Придворица може се стићи из два правца- преко Калиновика и Улога, а затим уз Неретву макадамским путем, а другим правцем преко Чемерна, такође, макадамским путем.

- Пут није баш нарочито удобан, али ко има вољу и жељу, пут је добар, одличан - додаје Тодовић.

Уз Тодовића, у ходочашћу од Фоче до Придворице учествовали су Јована Филиповић, Жељана Драшко, Драгана Рашевић и Иван Ликић.