Код Цркве Светог пророка Илије у Маглају данас је у присуству бројних вјерника прослављен Илиндан, слава овог храма и заштитника црквене општине Маглај.

Свештеник Бојан Малиновић рекао је Срни да је срећан што је овогодишња посјета вјерника изузетна.

Кумство за наредну годину преузели су Миладин Петровић са синовима Митром и Бојаном, те Давор Савић.

Савић је поручио да кумство има велики значај код православаца јер духовно повезује, у овом случају јер је и родбински повезан са Петровићима, али и са вјерујуће стране јер празници представљају кохезивни фактор окупљања, који су нажалост ријетки.

Посланик у Представничком дому Парламента БиХ Сања Вулић рекла је Срни да једино окупљање и саборовања могу да укажу, првенствено младим нараштајима, да само просвијетљени исаборни Срби могу да сачувају оно најсветије - своју славу и Српску православну цркву.

- Изузетно је важно да се српски народ окупи јер је то једини начин да се сачува хришћанство у околностима када су изражене намјере да се оно истријеби са ових простора, подједнако православци и римокатолици - изјавила је Вулићева.

Предсједник Скупштине града Добој Зоран Благојевић истакао је значај оваквих окупљања за малобројне српске повратнике, а нарочито некадашње мјештане у расејању.

- Народ долази својим светињама, што потврђује и њихово данашње велико присуство, јер нису обишли своје рушевине од некадашњих имања али су дошли у цркву и на Илину - рекао је Благојевић.

На Илиндан је дошао и Радо Божић који, у складу са могућностима, своје пензионерске дане испуњава посјећујући оваква зборовања и дружећи се са некадашњим мјештанима овог краја.

Божић каже да нису обезбијеђени услови за одрживи повратак у маглајско насеље Горња Бочиња, али да то не умањује вољу да уз изворну музику и празновање обичаја обилази своје родно мјесто.

Маглајска парохија описана је у монографији "На размеђима вијекова - друштвено историјски преглед парохије маглајске 1883-2019", аутора социолога Давора Видаковића, уз коауторство свештеника Владимира Кукића.

Видаковић каже да Црква Светог пророка Илије, саграђена послије цркве у Тодоровићима која датира из 1890. године, свједочи о богатој српској духовности и историјском постојању на овом подручју.

Он је подсјетио да је Црква Светог Илије у Маглају три пута рушена и исто толико пута обнављана, и навео да је након Одбрамбено-отаџбинског рата духовни живот у овом храму поново обновљен 2001. године.

- Данашње саборовање уз обичаје и изворну музику овог краја преноси се млађим нараштајима, којих је сваке године све више, што даје основу да ова црквена парохија опстане - истакао је Видаковић.