Грађани Српске не памте више цијене меса и осталих животних намирница, а килограм телећег бута у Српској однедавно кошта и до 31, док се плећка продаје по 28 КМ. Јунетина са костима иде и до 22 марке, а пилећи филе до 14, док врећа брашна кошта 33, хљеб и преко двије КМ по векни.

У порасту су и цијене живе ваге јунади и свиња, што би, уз мањак домаће стоке на тржишту, могло да доведе до нових поскупљења меса. На то упозоравају из месница, нагласивши да, кад фармери дигну цијене, немају пуно избора него да дјелују у истом правцу.

И млинари најављују да би, с обзиром на цијену пшенице из увоза, брашно могло да оде до двије КМ по врећи, послије чега, свакако, неће мировати ни пекари јер ова намирница у њиховој производњи учествује око 30 одсто.

Лоши прогнозери

Иако су неки произвођачи прољетос најављивали да ће у ово доба цијене бити ниже, то се није десило.

Млинари су у априлу прогнозирали да би врећа брашна након овогодишње жетве могла да појефтини, али сада најављују поскупљење?! Тренутно, врећа од 25 килограма квалитетнијег брашна кошта 33, а стандардног 30 марке.

– На тржишту има и брашна јефтинијег за двије-три КМ, али је оно лошијег квалитета и пекари неће да га купују. У сваком случају, до појефтињења брашна у Српској није дошло. Наиме, у Мађарској је цијена пшенице висока, између 380 и 410 евра по тони. Ко хоће квалитетно брашно, мора да увози пшеницу, а ако њена цијена у Мађарској остане оволика, мораћемо и ми за марку-двије поскупити врећу брашна – каже за Српскаинфо предсједник Удружења млинара РС, Зоран Кос.

У порасту су и цијене живе ваге свиња, што ће се, поручују узгајивачи, одразити и на поскупљење свјежег меса.

– Због несташице домаће производње, прасићи који иду за клање достижу 5,5 КМ, а донедавно су коштали 4,5 КМ по килограму. Стока мора да поскупљује, јер константно расте цијена сточне хране. На примјер, кукуруз је прије месец дана коштао 600, а сада 700 КМ по тони, кад се купује навелико, док у малопродаји његова цијена иде до 85 фенинга по килограму. Такође, понуда домаће стоке у Српској јако је лоша, па ће и цијене меса ићи горе. Такође, питање је кад ће Европа смањити извозне подстицаје, што ће се додатно одразити на пад стандарда наших грађана. Наиме, домаћа производња је уништена, а месо из увоза ће бити далеко скупље. А најмање пар година треба да вратимо домаћу производњу – објашњава за Српскаинфо предсједник Удружења узгајивача свиња РС, Мишо Маљчић.

Цијена важнија од квалитета

Из месница наглашавају да су свјесни да је месо прескупо, али да немају избора него да држе поменуте цијене.

– Српска има све мање свиња, јунади и телади, због чега произвођачи подижу цијене, па онда и ми морамо да реагујемо на тај начин. Узгајивачи свиња су недавно поскупили килограм живе ваге, што значи да је за очекивати и поскупљење свјежег меса – кажу за Српскаинфо у једној бањалучкој месници.

– Зато се грађани из месница селе у маркете, гдје је месо јефтиније. Дакле, није пала потрошња меса, него људи купују тамо гдје су цијене ниже, иако је јасно да је та роба јефтинија јер је лошијег квалитета. Чињеница је да је месо из домаће производње укусније и богатије протеинима, али то за потрошаче са скромним примањима не значи много – наглашава за Српскаинфо Ранко Сарајлић, фармер из Ламинаца код Градишке.

Високе су и цијене пилетине; килограм филеа кошта од 12 у маркетима, до 14 КМ у месницама. Произвођачка цијена филеа тренутно је 10-11 марака, а у исто вријеме лани била је 6,5-7 КМ.

Армија сиромашних

Грађани поручују да су цијене хране у Српској постале неиздрживе, због чега све више становништва живи све бједније.

– Ово је превршило сваку мјеру. Од обичног народа месо мало ко и купује, можда мало свињетине и пилећа крилца који су, ипак, јефтинији од осталих врста. Ништа чудно, кад многи пензионери преживљавају од 300 и нешто КМ, док велики број запослених ради за плате којима буквално једва могу да се прехране. Чињеница је да се армији сиромашних придружује све више људи, којима је циљ само обезбиједити довољне количине хране. То подразумијева заобилажење квалитетнијих и скупљих намирница, односно куповину оних роба које су цјеновно повољније, али су и лошијег квалитета. Многи становници, практично, већину примања троше управо на храну, а да поштено не могу ни да се наједу. То је жалосно – каже Десимир К, возач из Бањалуке.

Због великих поскупљења, грађани су куповину хљеба у овој кризи смањили за петину. Иако ни цијене брашна нису нимало повољне, ипак им се више исплати да га купују и сами мијесе хљеб код куће. С друге стране, због превисоке цијене уља, многе домаћице су готово избациле ову намирницу из употребе, па све што могу припремају на масти. Наиме, просјечна цијена уља креће се око 5,5 КМ колико, отприлике, кошта и килограм масти чије паковање, међутим, дуже траје од литра уља.

Инфлација

У Српској је годишња инфлација у јуну износила рекордних 14,3 одсто, што значи да је вриједност 100 марака у овом периоду слетјела на непуних 86 КМ. Храна је поскупила за 22,6 одсто, а највише су отишле цијене уља – безмало 67 одсто. То значи да за исту количину хране коју смо у јуну прошле године могли да купимо за 100 марака, у овој години морамо да издвојимо 23 КМ више.

У јуну 2022, у односу на исти мјесец лани, цијена килограма риже, тјестенине, маслаца, маргарина, свјеже пилетине, отишла је за око трећину, јунетина с костима и пшенично бијело брашно скупљи су за више од 40 одсто, тврди сир за 54,5, а шећер за скоро 69 одсто. Ипак, највише је скочила цијена уља, у просјеку са 2,99 на 5,76 КМ. Према подацима Завода за статистику РС, за више од 20 одсто отишле су цијене полубијелог хљеба, телетине, пилећег филеа, млијека, јаја, кафе…

Уназад годину дана, превоз је поскупио за 34,6 одсто, због виших цијена горива и мазива за лична возила од 55,7 одсто.

Аутор: Маја Радоја