Храна у Републици Српској за годину дана поскупјела је 20 одсто, а истовремено у Европској унији, према подацима Еуростата, раст цијена хране износио је свега 8,9 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику.

Стручњаци објашњавају да цијене хране у Српској расту јер је зависна од увоза те да је чињеница да домаћи произвођачи практично и не осјете раст цијена хране јер кајмак покупе углавном трговци.

- Ради се о производима који имају велики удио у превозу. По робу и храну се иде хиљаду километара далеко и то је једно од објашњења због чега цијене хране код нас расту далеко више него у Европској унији - рекао је Жељко Вашко, професор Пољопривредног факултета у Бањалуци на катедрама за рурални развој и економику пољопривреде.

Он истиче да је један од разлога што је властита производња хране у Републици Српској нижа, због чега је принуђена да је увози и то у ситуацији када су цијене највише, али и то што трговина у овом тренутку остварује екстрапрофит и диже цијене због психолошког момента потрошача који гомилају залихе.

Када је ријеч о Европској унији, у просјеку цијене хране на нивоу свих чланица порасле су 8,9 одсто, међутим зависно од земље до земље евидентна су драстична одступања. Рецимо, цијена хране у Француској порасла је свега четири одсто, док је у Бугарској тај раст износио чак 21 одсто.

- Код већине производа Европа је нето извозник а не увозник. Они имају и веће залихе и код њих се то користи да се премосте нестабилност и раст цијена на тржишту. Ми немамо те залихе и тренутно једемо храну по највећој цијени и по цијени која је тренута. И у Европи су поскупјели производи који су дефицитарни. И код њих су скупљи хљеб и пилетина рецимо, јер у производној цијени пилетине енергија учествује са 30 одсто, а знамо колики је код њих био раст цијена енергената од гаса, електричне енергије итд - истакао је Вашко.

Према подацима Републичког завода за статистику, у априлу 2022. године у односу на март исте године цијене хране и безалкохолних пића веће су за 5,7 одсто, док су цијене у осталим категоријама, осим транспорта, углавном мировале или су расле испод један одсто.

Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ и власник Месне индустрије “Тривас”, каже да је Српска зависна од сировина из ЕУ те када се на те цијене сировина додају транспортни трошкови, али и узме у обзир мешетарање трговаца, дођемо до тог раста.

- Мешетари се много. Знам многе фирме које су имале проблеме, све су ријешиле, и кредите и све, што значи да су имали енормне зараде и екстрапрофит. Има и безразложног дизања цијена. Нас трговци држе у канџама и немамо избора, ако хоћемо да радимо морамо прихватити те ниске цијене, а онда они одређују услове. Ниједан трговац још није скинуо маржу или бенефите које узимају за позиционирање робе. Велетрговци су углавном ти који доприносе проблемима које имамо и ми који имамо производњу не осјећамо ништа осим проблема - рекао је Васић.

На питање да ли би држава или инспекцијски органи могли томе стати украј, Васић каже да има покушаја кроз ограничење марже, али да смо ми свјетски прваци у томе како преварити државу, наводећи примјер да трговци направе три или четири фирме и свака једна другој прода за тај дозвољени проценат па се онда то “назида”.