Хрватска је и ове године у Книну славила такозвани дан побједе, док Срби дају помене сународницима убијеним прије 30 године у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја" у којој је из својих домова протјерано више од 220.000 српских цивила.

Након завршеног програма у Книну, пензионисани пуковник Марко Скејо, некадашњи командант јединице "Рафаел витез Бобан" постројио је своје бивше саборце који су на усташки поздрав "За дом" три пута одговорили "спремни".

Предсједник Хрватске Зоран Милановић данас није одржао говор, а из Кабинета предсједника поручено је да Милановић сматра да је најисправније да о тој, како је назвао, великој побједи Хрватске војске говори један од њених команданата, умировљени генерал пуковник Маријан Марековић.

Премијер Андреј Пленковић данас је током централне свечаности истакао да се сваке године окупљају у Книну "не само да би се присјетили него и потврдили шта "Олуја" значи, на што обавезује и чему учи".

Бивши хрватски генерал Анте Готовина није дОшао у Книн на централну прославу, пише "Далмација данас".

Министар одбране Иван Анушић изјавио је, након обиљежавања у Книну, да је "ово празник за сваког Хрвата", а пензионисани генерал Дамир Крстичевић рекао је да осјећа велики понос према свим својим пријатељима и саборцима.

Демократски савез Хрвата у Војводини /ДСХВ/ саопштио је да не би требало оживљавати старе подјеле и будити нове неспоразуме већ подстицати процесе помирења Хрвата и Срба.

Предсједник Хрватског сабора Гордан Јандроковић изјавио је да нема никакве политичке позадине нити је ишта спорно у томе што предсједник Хрватске Зоран Милановић није учествовао на централној прослави односно одржао пригодни говор.

У склопу летачког програма над Книном је наступила акробатска група "Крила `Олује`", а симболично су пролетјели и борбени авиони "рафали". Потом су Хрватска војска и полиција узваницима демонстрирали своје способности.

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.