Познати историчар из Ријеке др Горан Шарић често зна да својим изјавама усталаса јавност, а познат је по томе што је изнио тврдњу да су Срби и Хрвати исти народ, али да их је посвађао Ватикан.

Сада је на Фејсбуку изазвао велику пажњу статусом посвећеном Новаку Ђоковићу, односно догађају који потреса спортски свијет посљедњих дана када је најбољи тенисер планете дисквалификован са УС опена јер је ненамјерно лоптицом погодио линијског судију.

Статус је почео питањем "Да ли западњаке боли лоптица или Ноле?".

- Тог 22. маја била је субота и један дванаестогодишњак славио је рођендан, весело играјући тенис са пријатељима док су му изнад главе пролазили војни авиони који су више од 2 мјесеца сваки дан бомбардирали његову земљу. Али он се није плашио, као што се нису плашили ни сви они грађани који су тих дана у мајицама на мету дежурали на мостовима, као што се није плашио ни Миленко Павловић кад се сам у неисправном мигу залетио на НАТО ескадрилу. У малом Нолету пробудила се та искра пркоса, она српска потреба да се под било коју цијену стане на црту неправди. Годину дана касније отишао је у Минхен, у тениску академију чувеног хрватског тренера Николе Пилића: 'Још тада сам знао да ће Новак бити први' присјећао се касније Пилић - пише хрватски историчар.

Он потом подсјећа на само неке од бројних Новакових спортских успјеха.

- Већ са 14 година Ђоковић је био троструки првак Европе-у синглу, дублу и екипно. 2008. осваја Аусталиан Опен са само једним изгубљеним сетом у цијелом турниру. 2011. везао је 43 побједе за редом што је невиђен скор у свијету тениса и освојио десет турнира, од којих три гренд слема међу којима и Вимбледон и пет Мастерс турнира. 2012. добива престижну награду Лауресу, као најбољи спорташ свијета. 2013. наставља успјесима, већ је 100 тједана први на АТП листи. Слиједили су бројни трофеји, па повреде и засићење, а онда је Ђоковић показао врлину која краси оне највеће - повратак након пада. Поновно осваја Wимбледон и враћа се на прво мјесто, оно које му припада - пише Шарић.

Додаје да се Новаку не прашта успјех, те да "западњаке не боли лоптица која је погодила суткињу у врат", већ то што "један Србин побјеђује у њиховом господском спорту".

- Наш народ каже да вам људи све могу опростити осим успјеха. Западњаке не боли лоптица која је погодила суткињу у врат. Исто су урадили Аљаж Бедене прије десет дана у Њу Јорку и Роџер Федерер прије девет година на Аустралиан Опену, па нису били кажњени. Западњаке боли што један Србин, Балканац, 'инфериорна раса' побјеђује у њиховом 'господском спорту' којег лажни енглески џентелмени (ако неко мисли да су Енглези господа, нек дође на Зрће) играју у бијелим рукавицама. Они који су изградили царства на муци и крви Индијанаца, црнаца, Абориџина, Индијаца, они који су вршили културоциде по цијелој кугли земаљској (јер кад Пинк пантери украду једну слику то је криминал, а кад западњаци покраду сво благо Инка или Египћана, то је љубав према умјетности), они се обуку у бијело и уживају у тенису. И сваки пут њихове фаворите у које су уложени милиони еура побјеђује један скроман Србин. То што тај Србин не вјерује у њихове верзије повијести, у присилне вакцинације и ђубре које нам шаљу под етикетом прехрамбених артикала још су му додатне 'мане' - оцјењује овај историчар.

Истиче да је сагласан са ријечима како је Новак "најпотпунији човјек".

- Ноле је најпотпунији човјек којег сам у животу упознао. - рекао ми је Семир док смо стајали у подножју босанске пирамиде Сунца. Нисам могао, а да се не сложим са тим ријечима. Своју величину Новак је показао толико пута да ми књига не би била довољна да све опишем, њега није занимало себично гомилање еура и долара, он је скупљао оно благо за које Исус каже да му рђа и мољци не могу ништа - помагао је у тишини не само Србима, већ и Хрватима (више него већина хрватских спорташа), Бошњацима, слао помоћ у разне дјелове свијета. За многе од његових хумантираних акција можда никад нећемо ни сазнати - каже Шарић и закључује:

- Ђоковић је архетип савршеног Србина, спој истинске духовности, преданог физичког рада, хуманитарног активизма и успјеха у свом послу. Србија неће бити велика онда кад њезине карте буду исцртавали кафански националисти који личе на четнике из Булајићевих филмова. Нити док се народ буде залуђивао задругама и султановим женама. Србија ће бити велика онда кад буде као Ноле. Када се врати својој правој повијести и истинској светосавној духовности. Тада ће српски успјеси забољети запад као Новакова лоптица".