Индустрија, трговина и грађевинарство су сектори у којима ће, према првим процјенама, недостајати највише радника у БиХ у 2023. години, а посебно ће на цијени бити мајстори попут заваривача, зидара, столара, али и радници у угоститељству (конобари, кувари).

Такође, послодавци у БиХ ће наставити да кубуре са недостатком готово свих профила професионалних возача.

Гдје је запело је питање које у овој ситуацији има више одговора, али они кључни, према мишљењу саговорника "Независних новина", су бољи услови рада и веће плате које ови радници добијају у иностранству у односу на БиХ.

Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ, истиче да је одлив радно способног становништва, нажалост, све израженији.

- Одлазе грађевинци, запослени у металском сектору, одлазе туристички и угоститељски радници (Аустрија, Словенија, Хрватска). То је нешто што се заиста осјети на тржишту. И данас ако нека компанија тражи такве људе ја бих се усудио рећи да их је скоро немогуће наћи. Мислим да је грађевина дефинитивно на првом мјесту, ту су возачи, а у индустрији су то тежа радна мјеста - појашњава Смаилбеговић за "Независне".

Металска индустрија наћи ће се на жестоком удару.

- Вариоци, мајстори, оператери на ЦНЦ машинама... То је само почетак - каже Раденко Смиљанић, предсједник Синдиката металске индустрије и рударства Републике Српске.

- Ту је и хемијска индустрија попут 'Алумине', која је заступљена код нас. Врло је могуће, можда не одмах, али у наредне двије-три године да дође до недостатка хемијских технолога и радника са других техничких факултета - истиче Смиљанић.

За њега нема дилеме зашто смо дошли у овакву ситуацију.

- Радна мјеста у посљедње вријеме, нажалост, у највећој мјери везана су за политику. Партијско запошљавање нас је укопало. Ако имаш везу у партији, онда лакше долазиш до посла, и то углавном у администрацији. То даје повод ученицима и студентима да бирају занимања којим ће лакше доћи до посла. На крају крајева, лакше је сједити у канцеларији, имати климу и гријање, него бити негдје на отвореном гдје дува за врат, пада киша, гдје се гутају прашина и разне хемикалије - наводи Смиљанић.

У свему томе највеће неприлике имају мајстори, који су, како појашњава, схватили да се њихов посао у финансијском смислу више цијени ван БиХ.

- Добри мајстори код нас имају 800-900 КМ, а у иностранству и по 2.500 евра. Послодавци морају препознати такве мајсторе и дати им плате - рекао је Смиљанић за "Независне".

И у грађевини је све мање радника, а прогнозе за наредну грађевинску сезону нису нимало оптимистичне.

- Ако говоримо о конкретним занимањима недостају руковаоци грађевинским машинама (кран), зидари, тесари, армирачи, фасадери, керамичари, молери, монтери електроенергетских постројења и други - поручује Миле Петровић, секретар Удружења грађевинарства и грађевинског материјала при Привредној комори Републике Српске.

Недостају, каже, и грађевински инжењери, чак и руководиоци, па се радници увозе.

- Највећу опасност у будућем периоду представља одлазак у ЕУ стручњака свих занимања у области грађевинарства чим стекну одређене компетенције, као и стручно и практично знање - истиче Петровић за "Независне новине".

Са недостатком радне снаге већ годинама се суочавају и превозници у БиХ... Никола Грбић, предсједник Удружења за међународни и унутрашњи транспорт Републике Српске, подсјећа да је од 2019. године па до данас, према подацима којима они располажу, државу напустило око 5.500 професионалних возача.

- Нажалост, мислимо да ће се то наставити и у наредној години. Чак иду и у САД, те Велику Британију. У БиХ нема ниједна компанија којој не фали од једног па до 20-30 возача. Разлог за то јесте несигурност, политичка и економска, плус возачи раде за мизерну плату, која је у земљама ЕУ већа и по три пута - истиче Грбић.

С друге стране, послодавци одговарају да је једна од опција да се заустави одлив радне снаге програмом доквалификација и преквалификација радних мјеста.

- Треба да се преквалификују људи који не желе да иду одавде за занимања која желе да раде. Друго рјешење је ипак либерализација тржишта, запошљавање странаца који ће радити дио посла за који ми овдје не можемо да нађемо радну снагу - сматра Смаилбеговић и додаје да се плате могу повећати на неколико начина: "Радити на смањењу стопа доприноса јер ми имамо врло високо оптерећење рада, једно од највећих на свијету. Остаје нам могућност повећавања плата и кроз повећање продуктивности компанија, развој нових технологија".

Пише: Радош Крстојевић