Босни и Херцеговини стижу са свих страна поруке да је "мали Шенген", који би повезао државе Балкана на принципу Европске уније, једна од најбољих идеја коју треба снажно заговарати.
Многи овај пут виде као најбољу шансу за економски напредак БиХ, која заостаје за земљама чланицама Шенгена, али и осталим суседним земљама Балкана.
Нови високи представник у БиХ, Кристијан Шмит, нагласио је да је Европској унији кључно питање треба ли задржати шест држава Западног Балкана на окупу, те међу њима провести дјелимичне интеграцијске процесе који би могли довести и до “великог Шенгена”.
Шта то значи? Економиста Драшко Аћимовић објашњава за Српскаинфо шта означава тзв. велики, а шта мали Шенген или ускоро Балкан Шенген за БиХ.
– Шенген укључује западне земље ЕУ и од нове године би требала Хрватска да уђе у тај простор и постане такозвана задња линија заштите Европске уније. То означава за Хрватску низ повластица, али за БИХ то, из разлога да су политичари заблокирали потпуно европске интеграције, означава још горе стање. У вријеме пандемије, када је Хрватска затворила улаз у ЕУ за грађане БиХ, а с друге стране Србија затворила границу, БиХ је постала стварни гето у који су само долазили авиони са хуманитарном помоћи, као што стижу у најсиромашније земље Африке. Босна и Херцеговина је званично најсиромашнија држава у Европи – напомиње Аћимовић.
Додаје да “мали Шенген” или Балкан Шенген обухвата Србију, Албанију и Северну Македонију.
– Понуђено је и БиХ, али је само она, попут Косова, једина то одбила. Црна Гора за сада разговара са ЕУ да ли ће ући у ЕУ, јер су једина земља региона која је отворила сва поглавља преговора са Европском унијом и с новом влашћу жели да, након што је ушла у НАТО, убрза процес и уђе у ЕУ јако брзо. Ако не дође до тога, што је врло вјероватно, Црна Гора ће приступити “малом” или Балкан Шенгену, који омогућава брзи проток роба, људи, услуга, заједничку помоћ код природних несрећа, рад без виза, признавање диплома… Са огромним средствима од скоро 43 милијарде евра, које од ЕУ добија, та иницијатива за градњу цеста, електровозова, нових технологија и друго, отвара простор великог економског напретка и запошљавања људи, а не њиховог одласка – рекао је Аћимовић.
По истом принципи су, додаје, радиле Балтичке земље, Вишеградска група, скандинавске земље.
– Зашто своје грађане власт жели оставити у црној рупи, у којој је сада, без било какве наде за бољи живот? Ако је и само због њиховог останка на власти, превише је, јер ће их историја памтити као најкорумпираније политичаре у Европи (званично), који су уништили сопствене грађане. Без обзира што историја онима на власти није важна и што мисли да ће и историју купити као и изборе или попис становништва, јако се варају, јер су и многи диктатори, мислећи исто као и они, уништили не само грађане, већ и животе својих насљедника – упозорава Аћимовић.
То је економска идеја која ће Балкан повезати кроз Шенген, односно цијели простор Балкана на начин да се успостави економска сарадња између држава, и одличан начин да поправимо катастрофално финансијско стање у БиХ или да се отвори једно велико тржиште које ће моћи да буде коректно свим осталима. Каже ово за Српскаинфо потпредсједник СББ БиХ, Адмир Чавка.
– Ово није политичка прича, већ економска, која нажалост има мало пажње у медијима. Овдје се не ради ни о каквој великој Србији, великој Албанији, овдје се ради о економском просперитету свих држава Балкана и шанса коју ми не смијемо пропустити. Надам се да ће бити довољно памети да се ова шанса искористи – поручио је Чавка.
Ова идеја, каже он, је добродошла у Албанији, Србији, Македонији и Црној Гори. Једино БиХ није добро разумјела ову идеју.
– А ми имамо проблем, кад то кажем, мислим на све народе у БиХ, на начин да све одмах дочекамо на нож. Политичари који владају деценијама на овим просторима не желе никакве промјене. Ако узмемо економско стање, да смо ми држава која је највише корумпирана, која има најлошији стандард, ову шансу не смијемо пропустити ради будућих генерација које долазе. Ако је пропустимо, вријеме ће нас казнити – упозорава Чавка.
Подсјетио је да се ради о директним инвестицијама иза којих стоји Њемачка, индиректно Америка. Ради се о инвестицијама које ће директно повезати тржиште, поправити инфраструктуру, одржавати путеве, пруге, ради се о развојним инвестицијама које ће успоставити тржиште које ће бити конкурентно.
– Знамо да је код нас у БиХ више него катастрофално. Ово је економска прича и нема мјеста за политиканство и скупљање јефтиних политичких поена, чији смо свједоци претходних 30 година – поручио је Чавка.
Предсједник ДНС, Ненад Нешић, наводи колико БиХ ради сама против себе, јер се опире “малом Шенгену”, који би био спас за њу.
– Језива је небрига према грађанима. Због овакве власти какву имамо постајемо гето у економском смислу. Једино што ова власт извози су људи, који неповратно одлазе. Ми смо прошле године имали 300 милиона евра страних инвестиција, а Србија 3,7 милијарди евра. Када их питате шта за БиХ не ваља у “малом Шенгену”, не знају одговорити, али ето, они не би. Зато је БиХ најсиромашнија у Европи и зато је постала гето из којег људи беже – закључује Нешић.
Подсјећамо, 10. октобра 2019. предсједник Србије Александар Вучић, премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев и премијер Албаније Еди Рама потписали су у Новом Саду Декларацију о намјерама о успостављању “малог Шенгена” између ове три земље. Том приликом је речено да би ова декларација требало да помогне да читав регион Западног Балкана почне функционисати на четири кључне слободе Европске уније – слободи кретања капитала, робе, услуга и људи.
одину дана касније, на иницијативу Милорада Додика, Предсједништво БиХ је поздравило ту иницијативу и задужило Савјет министара БиХ да направи анализу свих споразума које БиХ има са ЕУ и у региону, да се направи анализа шта то значи за БиХ, које су штете, користи и евентуалне опасности. У међувремену, у Софији је у новембру 2020. БиХ потписала Споразум о заједничком регионалном тржишту унутар Берлинског процеса, наког чега је министарка спољних послова, Бисера Турковић, изјавила да је сада “мини Шенген” идејно изгубио на значају.
Предсједник Србије и премијери Албаније и Сјеверне Македоније недавно су позвали колеге из региона да потпишу и примјењују „мали Шенген“ како би визија заједничког политичког и економског простора широм Западног Балкана ускоро, кроз јединствено тржиште, постала важан дио свакодневице свих грађана.
– Свјесни смо да само заједничким радом и прихватањем регионалне сарадње у оквиру различитих регионалних иницијатива као што су заједничко тржиште, регионални Шенген, зелени коридори или Берлински процес, можемо да приближимо наше економије, увећамо благостање наших људи и доведемо велике инвестиције, које иначе не би биле могуће ни за једног од нас појединачно – поручили су они.
