У Културном центру Источно Ново Сарајево одржана је свечана академија поводом обиљежавања Дана одбране од другог напада такозване Армије БиХ на Илиџу у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
На свечаној академији су додијељене и плакете за допринос у одбрани Илиџе, а начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић постао је почасни члан Борачке организација „Илиџански борац“.
Божовић се захвалио на додијељеном признању и подсјетио да општина, заједно са Општинском борачком организацијом, традиционално обиљежава датуме који су били значајни за одбрану тадашње Српске Илиџе и који су били прекретница.
- Велика је част бити почасни члан борачке организације, посебно ако се узме у обзир да сам, када је рат почео, био седмогодишњак. Свако дијете које је провело рат у дијеловима сарајевског ратишта, може слободно рећи да је већи борац и часнији припадник Војске Републике Српске од многих који имају такву врсту категоризације. Ову награду не доживљавам као личну награду, него као награду сваког дјетета које је рат провело у Српском Сарајеву – рекао је Божовић након додијељеног признања, додајући да ће увијек чврсто стајати уз ову борачку организацију.
Плакете за допринос у одбрани Илиџе добили су тадашњи командант полиције Томислав Ковач, Осми одред Специјалне бригаде полиције Илиџа, Српска гарда Илиџа и Први јуришни батаљон Илиџанске бригаде.
Мирослав Лучић, припадник Првог јуришног батаљона Илиџанске бригаде“ присјетио се, како каже, тешког прољећа 1992. године за Србе Илиџе и Српског Сарајева.
- У то вријеме су вођене те прве битке и било је неопходно да станемо на браник одбране наших насеља и породице. Тог прољећа смо заузели одбрамбене позиције које се нису мијењали током читавог рата, што показује да нисмо имали агресивне намјере да заузимамо муслиманска насеља. Једноставно смо стали тамо гдје је српска међа и успјели смо зауставити непријатеља – навео је Лучић.
Нажалост, у нападима 22. априла и 14. маја погинуло је много суграђана, а Лучић је подсјетио да српска војска тада јо увијек није била формално постојала.
- То су били родољуби, патриоти који су из својих кућа у рану зору потрчали да се суптотставе непријатељу који је, нажалост, подмукло напао на српска насеља. И након четири године борбе, успјели смо све сачувати, али Дејтон је био моменат када смо све то морали да предамо – рекао је он, додајући да је и одлазак показао колико Срби воле Републику Српску и колико им она значи.
Лучић је новинарима у Источном Новом Сарајеву напоменуо да одласци у Блажуј неће престати, јер иако се тај одбрањени простор морао напустити, саборци нису заборављени.
Фото: katera.news
Милован Гаговић, предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске, рекао је да када се говори о Илиџанцима, мора се истаћи да је ријеч о најбољим борцима Републике Српске, који су ратовали по зградама, бункерима и одбранили све.
Нажалост, подсјетио је он, морали су све то напустити.
- Свака вам част као људима. Од вас сви у Републици Српској можемо нешто научити, како се брани и како се ради - рекао је.
Он је истакао да је „Илиџански борац“ борачка организација на коју се остале могу и треба да угледају.
- Гледам данас како сте сусретљиви, како водите рачуна о свима. На овакав начин се води борачка организација у интересу Републике Српске - рекао је он окупљеним у Културном центру Источно Ново Сарајево.
Осим признања, на академији је приказан документарни филм „Илиџански платани“, аутора Жељка Стојановића, о дешавањима на Илиџи са фотографијама ратне Илиџе и Илиџанцима.
Прије свечане акадамије је, у Храму Светог Саве у Блажују, служен парастос погинулим борцима у нападима такозване Армије БиХ на Илиџу 22. априла и 14. маја 1992. године.
Фото: Немања Пухало/ Центар за културу и информисање Источна Илиџа
Предсједник Скупштине Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац подсјетио је да се први напад такозване Армије БиХ догодио 22. априла 1992. године, када је погинуло 12 српских родољуба, а осам бораца је отето и убијено у Великом парку у Сарајеву, за шта никада нико није одговарао.
Шеховац је рекао да је 14. маја 1992. године био други, још жешћи напад, када су нападнути и Неџарићи, Касиндолска улица, Пејтон, Лужани, Шумарска улица, цијела територија тадашње Српске Илиџе.
- Нису узели ни метра квадратни и одбранили смо своју Српску Илиџу – рекао је Шеховац новинарима у Блажују, преноси Срна.
За одбрану Илиџе током Одбрамбено-отаџбинског рата живот су положила 1.064 борца Војске Републике Српске, од којих је 560 било припадника Илиџанске бригаде, која је бранила своје подручје од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана.
Илиџанска бригада била је бастион Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске и дала је огроман допринос у одбрани Републике Српске.
Српско становништво са Илиџе је исељено након Дејтонског мировног споразума, јер је одбрањено подручје припало Федерацији БиХ, а сјећање на подвиг бораца и жртве цивиле чува и његује Борачка организација „Илиџански борац“.