Општинска борачка организација „Илиџански борац“ је у саопштењу за медије реаговао на, како сами наводе, скандалозне изјаве др соц. Златиборке Попов Момчиновић, које је навела у емисији „Изван оквира“ ТВ Н1.

Саопштење преносимо у цјелости.

У неколико наврата, као гост разних емисија и тв-станица, махом „федералних, државних и међународних“, др соц. Златиборка Попов Момчиновић дала је неколико скандалозних изјава о ратним и поратним дешавањима у БиХ, у нарочито негативном контексту  за Републику Српску.

Посљедњи од таквих наступа је и гостовање у емисији „Изван оквира“ ТВ Н1, гдје именована, поред осталог, наводи да се у Сребреници десио геноцид и да треба уважавати и прихватити пресуде Међународног суда у Хагу. Нећемо се бавити даљим изјава дотичне,  иако су и остале изјаве у истом контексту.

Не можемо забранити право било ког појединца на пуну слободу говора и изражавања својих ставова, мишљења и опредељења, па тако ни уваженој професорки на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, али ипак морамо да се запитамо да ли су ови и овакви ставови у складу са општеприхваћеним ставовима и нормама у друштву и средини у којој она обитава и гдје је професионално ангажована, тј. „свој хљеб зарађује“. Да ли су заиста њен суд и њено мишљење већи, јачи, исправнији, објективнији, људскији, моралнији од мишљења бар 90% људи који су њени суграђани, радне колеге, пријатељи, комшије. У тој „безличној залудјелој маси“ која не мисли својом главом, не зна шта је истина и не зна шта се дешавало током 90-их година прошлог вијека (јер шта су друго ако не вјерују у „званичну истину о геноциду и злочинима“ и оспоравају пресуде Хашког трибунала) има пуно и њених колега са факултета који имају иста или још виша звања. Има много и признатих културних радника, политолога, љекара, умјетника, научника, судија, адвоката...

Дакле има их пуно који мисле другачије од ње, а реално имају и капацитета да „мисле“.

Даље, зашто се уважена професорка не упита колико је исправно прихватати одлуке Суда за који ни сви његови оснивачи не тврде да је објективан, тј. признају да је било политичких пресуда и одлука. На крају крајева, сваки, ама баш сваки суд у људској историји, био је и политички и несавршен и грешан и под неким утицајем, у мањој или већој мјери, али је био, јер је „људски“, а не неки идеални и стога и он подлијеже суду – народа, историје...

Па из тог разлога и постоје виши судови јер постоји могућност грешке. Додуше, у Хагу је то готово исто, иако и они др Војислава Шешеља и неке друге, прогласе и невиним и кривим. Није могуће да све то не зна један професор факултета, а посебно професор факултета у Источном/Српском Сарајеву, које је у рату било синоним за опстанак „оних другачијих“ (читај Срба).

Понављамо да не споримо права свакоме на све другачије, али се питамо како то једна овако образована, активна и ангажована особа сама себи да право да тумачи и одређује свима нама који не мислимо као она и Хаг. Интересантно је да се њена размишљања поклапају са бошњачко/муслиманским ставовима и виђењима протеклих догађаја. Још интересантније је како се у изјавама уважене професорке не спомињу и злочини над Србима, којих је било превише у свим па и у протеклом рату, Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске,  да би се радило о инцидентима. Поменућемо само неке: убиства младих војника ЈНА у Сарајеву и Тузли приликом „договорених“ повлачења ЈНА; Казани у Сарајеву гдје су људи мучени и убијани на најмонструозније начине; покољи у Чемерну и у Трнову када су убијани старци, жене и дјеца стара тек шест мјесеци; покољи цивилног становништа у долини Неретве, Среберенице и Братунца, Горажда, Гламоча, Дрвара итд. Нема пограничног мјеста према ФБиХ у којем се није десио неки злочин, нити има иједног српског празника да није крававо обојен од стране „наших комшија“, али то се у ствари и није десило јер их није „оживио“ и стварним прогласио суд у Хагу. Убити дијете од шест мјесеци јесте злочин, без обзира да ли је то утврдио неки суд или није. Убијање цивила, заробљених и рањених војника, старих и немоћних лица злочин је и нико од нас то не види другачије. Али како се квалификују злочини? Е, то изгледа, само суд зна, па тако неки Орићи, Делићи, Изетбеговићи и остали, нису чинили злочине. Све муслиманске злочине су учинили Цаце, Јуке, Ћеле итд. Браво за Хаг и све такве судове (а има их и код нас).

Да ли је уважена професорка свјесна колику бол и патњу изазива код свих људи у Републици Српској, а нарочито у Српском Сарајеву гдје је преко 4000 бораца дало своје животе да одбране прије свега своје породице и своја огњишта. Страх од понављања 1914. и 1941. године, са свим својим ужасима, није био ирационалан и нестваран, па самим тим и неоправдан, како се да закључити из изјава дотичне, већ је био најнормалнији продукт тадашњих осјећања, али и трезвених и рационалних размишљања и предвиђања. На жалост свих нас, наша најцрња очекивања су се у рату и остварила. Сви напријед наведени злочини почињени према Србима у цијелој БиХ, су стварни и фактички докази за то. И онда опет имамо то АЛИ: али како то Хашки суд није рекао и пресудио, гђа професор и њој слични то не прихваћају. Они се слијепо држе само једне „истине“, душевно неспособни да схвате све узроке, мотиве, страхове, емоције и све остале оправдане и неоправдане разлоге зашто је истина Републике Српске другачија од сарајевске и хашке истине.

Поставља се  питање (а посебно нама из Источног Сарајева), како то да баш нас западну такви „еуропејци“, борци за истине и прабде, „политолози, хуманитарци, сви они без граница“ који су стручњаци за све и свашта, типа неких Кандића, Перишића, Јовановића... па ево до ове госпође, која нам дјецу „учи и образује“, а која сматра и јавно декламује да је Република Српска починила геноцид.

Питамо надлежне (факултет, министарство, владу) до када ће се поједици који врше и обављају врло озбиљне и одговорне послове и дужности, а које (гле чуда) плаћају они бар 90% другачији, понашати и иступати са одговорношћу учесника ријалити програма. Наравно да могу сви, „интелектуални и стручни“, као и сви чланови разних „међународних група и фондова“, критиковати и нападати наше политике и политичаре, нестручне и неодговрне појединце, криминалне групе и сл., све, ама баш све и свашта, али не би требало да се баве неким заиста крупним, болним и суштински битним питањима, као што је настанак и опстанак Републике Српске или почињени злочини у ратовима. По правилу, намјерно или не, сви су превише површни, пристрасни, некомпетентни, конфликтни, без обзира из којег миљеа долазе. Некомпетентни и пристрасни јер нису били учесници тих догађаја, нити су им били близу, нити имају исти однос према свим жртвама (жалосно, али истинито, па чак и ако искрено вјерују да су објективни и исти за све), а површни и конфликтни јер, опет свјесно или несвјесно, само продубљују јаз између народа чија је историја ионако препуна крви, мржње и освете.

На крају, можда би се сви такви требали запитати да ли је морално (или дегутантно) живјети и радити међу НАМА (оних 90%) и од нас узимати плату, од НАС и од наших институција које су, како сви ви кажете, настале на геноциду и злочинима.