Радовану Симићу из сребреничког српског села Крњићи муслимански војници су прије 33 године масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, те свирепо убили његовог брата Вељка и рођаке Недељка и Драгутина.

У нападу на Крњиће 5. јула 1992. године муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су 17 српских цивила, међу којим и шест жена, а током рата укупно 24-оро Срба.

Старину Илију Симића са штапом у руци и шајкачом на глави злочинци су затекли у кући, гдје су га убили.

Кобног 5. јула џелати су убили и осамдесетогодишњег непокретног сеоског учитеља у пензији Васу Парачу, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици.

Преживјели мјештани Крњића причају да су тог трагичног дана, осим учитеља Васе, убијени и директор школе из Скелана Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Слободан Лазаревић убијен је у тренутку док је обављао вјерски обред.

Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава у распаднутом стању.

За разлику од претходних упада у српска села у рану зору, напад муслиманских снага на Крњиће почео је око 10.00 часова док су мјештани били у својим кућама и спремали се за пољопривредне радове, пише у књизи "Свједочанство о некажњеном злочину над Србима у Подрињу".

Тог дана су опљачкане и попаљене све куће, школа, задружни дом и други објекти, а црква у селу је оскрнављена. Убијени су сви Срби који нису могли побјећи.

Злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из околних села и под командом и уз помоћ бројних јединица из Сребренице којима је командовао Орић.

И овдје је извршено етничко чишћење, које су на овом простору муслиманске снаге започеле у априлу 1992. године, а наставиле и након злочина у овом селу.

У Крњићима је до рата било четрдесетак српских домаћинстава, а у овом селу сада нема услова за повратак. Пут до села није обновљен, као ни куће.

Чланове породица убијених кажу да највише боли неправда јер су међународно и правосуђе БиХ остали глуви на ове злочине и слијепи на сузе и црне мараме српских мајки.

Бивши борци и преживјели сродници убијених Срба из овог села поручују да ово страдање неће пасти у заборав, јер се прича о жртвама преноси на млађе генерације.

Они су указали да се од Суда БиХ више правда и не може очекивати с обзиром на досадашња искуства, што млађи треба да знају и да не дозволе да им се нешто слично понови.

(Наставиће се)