Будући да нам се ближи крај године, право је вријеме за направити ретроспективу и анализу тренутног стања у настојању да се положај поправи. Економски показатељи су на првом мјесту. Инвеститори из иностранства, компаније, али и медији се често ослањају на разне изворе информација. Један од често кориштених јесте индекс економских слобода који објављује "Херитиџ фондација".
О индексу
Индекс економских слобода (Index of Economic Freedom), још од 1995. године, у сарадњи са листом Wall Street Journal, издаје Фондација Херитиџ (Heritage Foundation). Овај индекс, поред још пар других познатих, користе инвеститори, државни службеници али и медији да оцијене квалитет привредног амбијента као и резултат економских политика државе. Индекс мјери ниво владавине права (кроз осигурање власничких права и ниво корупције), висину пореских оптерећења (кроз ниво јавне потрошње, висину јавног дуга али и нивоом пореских стопа), стабилности и куповне моћи валуте као и ниво оптерећености пословања предузећа од стране регулатора, отворености тржишта за трговину, инвестиције и кретање капитала. Максималан број бодова које држава може да оствари је 100 а, сходно набројаним критеријумима и оствареном броју бодова, државе се рангирају у сљедеће категорије: Слободне (100-80), углавном слободне (79,9-70), умјерено слободне (69,9-60). углавном неслободне (59,9-50) и репшресивне државе (49,9-0) бодова док осам држава које су, због тренутних ситуација, остаје без оцјене.
Рангирања
Потпуно слободне државе, по овом индексу, су само четири и то: Сингапур, Швајцарска, Ирска и Тајван за разлику од прошле године када су се у овој групи још нашли Нови Зеланд, Луксембург и Естонија. Примијетно је да су, у односу на прошлу годину, скоро све државе назадовале.
Европа је и даље најслободнији континент иако је, Њемачка као највећа економија Европе, рангирана тек на 10 мјесто.
Босна и Херцеговина је ове године позиционирана на 63. мјесто чинећи економију мање слободну од Колумбије те незнатно слободнију од Гватемале са укупним скором од 62,93 бодова што је за 0,5 бодова лошији резултат у односу на претходну годину. Посматрајући државе Европе, БиХ је рангирана на 35. мјесто од укупно 44 оцијењене државе Европе. Иако је остварени резултат изнаг свјетског просјека, да ли то треба да брине?
На стање економије је утицало глобално економско успоравање као и спора транзиција ка регулаторној ефикасности и слободном тржишту. Основи економске слободе су веома крхки и неуједначени широм земље а лоша заштита власничких права и распрострањена корупција обесхрабрују предузетничке активности.
Анализа
Назадовање је остварено у домену владавине права, конкретно имовинских права и права својине (48,2), ефикасности правосуђа (34,3) и владиног интегритета (33,1), висине пореског оптерећења (93,2), монетарних слобода (81,9) и слободе трговања (68). Стагнација је забиљежена у домену слободе улагања (65) и финансијских слобода (60). Напредовање је остварено у погледу омјера јавне потрошње (46,6), фискалне одрживости (96,3), слободе предузетништва (67) и слобода на тржишту рада (60,6).
Извор: Heritage Foundation
У поређењу са државама региона, БиХ је слабије оцијењена од Словеније (22), Хрватске (26), Албаније (27), Сјеверне Македоније (32) и Србије (34), док је боље оцијењена од Црне Горе (38) и Косова (39) при чему је рангирање извршено узимајући у обзир само државе Европског континента. Поређења ради, БиХ је лошије рангирана од појединих малих острвских држава, Сјеверне и Средње Америке, Африке, Југоисточне Азије и Океаније па се ваља запитати, да ли може боље? Одговор на ово питање је врло једноставан, може и мора!
Ратко Милошевић, дипл. екон.
