Грађани који су подигли кредите с промјенљивом каматном стопом имају двије могућности. Прва да траже репрограм од банке на продужење рока враћања, а друга да са својом банком покушају договорити фиксну камату. Нема трећег рјешења.

Каже ово за “Глас Српске” економиста Зоран Павловић коментаришући агресивно подизање каматних стопа од стране Европске централне банке, које на својој кожи све више осјећају и грађани Републике Српске који су подигли кредите с промјенљивим каматним стопама, јер је некима од њих рата кредита порасла толико да умјесто 12 сада годишње морају да врате 14 некадашњих рата.

ЕЦБ је у посљедњих годину дана неколико пута подигла каматне стопе како би обуздала инфлацију, а посљедњи пут у четвртак.

Према ријечима Павловића, домаће банке су бојећи се екстремних инфлација увеле у своје пословање еурибор, који се онда узима у обзир и приликом одређивања висине камата које зарачунавају.

- Како је Европска централна банка у претходном периоду подизала еурибор, да би смањила инфлацију у еврозони, то се онда одразило и на ово наше тржиште и раст каматних стопа па самим тим и висине рата код оних који су дигли кредите с промјенљивом каматном стопом, односно везаним за еурибор. Све ово је слично оном што се дешавало око кредита који су били везани за либор, односно швајцарски франак - каже Павловић.  

Једна од оних које је погодило ово подизање камата јесте и М. Б. из Бањалуке. Каже како је 2019. године дигла стамбени кредит од 66.000 конвертибилних марака по промјенљивој каматној стопи, везаној за еурибор. Рата кредита, све до септембра прошле године, била јој 342 марке.

- Тада су ме из банке обавијестили да су због повећања каматних стопа од стране ЕЦБ, те усклађивања са еурибором, принуђени да коригују каматне стопе навише па самим тим и износ који убудуће морам мјесечно плаћати, као рату кредита. Од тада плаћам 367 марака, међутим, недавно сам поновно обавијештена да је дошло до нових корекција те да од марта морам плаћати чак 413 марака, што је за 70-ак марака више од онога што сам у почетку морала плаћати - каже ова Бањалучанка за “Глас Српске”.

Истиче како је очајна, али и забринута, јер јој ово повећање рате кредита, када се узму и остали увећани животни трошкови, представља све већи проблем.

- Рачунала сам да ми је рата за 20 одсто већа него што је била. Ако се овако настави, а како видим могућа су и нова дизања каматних стопа, на годишњем нивоу мораћу плаћати више од двије рате него до сада, око 850 марака. Стварно не знам шта да радим, ко је могао да предвиди све ово - поручила је она.

Сличан проблем има и њен суграђанин Ж. З. наводећи како је прије пет-шест година подигао кредит од 14.000 марака како би реновирао кућу.

Каже да му је посљедњих неколико мјесеци рата кредита скочила за 33 марке, са 350 на 383 КМ.

- Неко ће рећи, па добро није то много. Али то је десет одсто. То значи да ћу за годину дана морати 400 марака више издвојити. То је готово пола моје мјесечне плате. А гдје су остали рачуни које треба платити. Бојим се да све ово не буде као с кредитима у швајцарским францима. Мислим да би надлежни требало нешто да ураде. Шта? Стварно не знам, али ово представља велики удар на кућне буџете. Оно што ме посебно брине јесте неизвјесност коју са собом носи ова инфлација, али и рецесија о којој сви толико причају. Шта ако сутра останем без посла - запитао се овај Бањалучанин.

Нелогичности

Зоран Павловић каже да би, када се говори о проблематици раста рата кредита, требало поставити једно, али значајно питање - како то да рецимо Инвестициона-развојна банка има фиксне каматне стопе, а већина комерцијалних промјенљиве, везане за еурибор.

- Ако тргују и раде с конвертибилним маркама, што ће им еурибор - запитао се овај економиста.

Пише: Вељко Зељковић