Босна и Херцеговина има већу инфлацију ове године него већина земаља Европске уније, показују подаци Еуростата, европске статистичке агенције.
Наиме, према посљедњим подацима Централне банке БиХ, укупна инфлација у трећем кварталу у Босни и Херцеговини процијењена је на 4,3 одсто, а темељна 4,6 одсто, што је за 1,3 одсто више у односу на брзе процјене из јуна.
- Укупна инфлација је знатно ревидирана навише (1,3 процентна поена) у односу на брзе процјене из јуна због снажног раста цијена хране, поновног раста цијена електричне енергије за домаће купце, те јачег од очекиваног ефекта раста минималне плате на плате у свим дјелатностима, и цијене у већини одјељака - објаснили су из Централне банке БиХ.
Са друге стране, подаци Еуростата су показали да је од земаља Европске уније, једино у Естонији (5,2 одсто), Хрватској и Словачкој (4,6 одсто) већа или иста инфлација.
У саопштењу Еуростата пише да се очекује да ће годишња инфлација у еврозони бити 2,2 у септембру ове године, у односу на два одсто у августу.
- Посматрајући главне компоненте инфлације у еврозони, очекује се да ће услуге имати највишу годишњу стопу у септембру (3,2%, у поређењу са 3,1% у августу), затим слиједе храна, алкохол и дуван (3%, у поређењу са 3,2% у августу), индустријска роба без енергије (0,8%, стабилно у поређењу с августом) и енергија (-0,4%, у поређењу са -2% у августу) - навели су из Еуростата.
Када су у питању земље региона, према посљедњим подацима, инфлација у Србији износила је 4,7 одсто, Црној Гори 4,6 одсто, а Сјеверној Македонији 4,8 одсто.
Најмања је била у Албанији и износила је 2,4 одсто.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, каже за "Независне новине" да базична инфлација представља дио раста општег нивоа цијена који није детерминисан растом цијена хране и енергије.
- Другим ријечима, она одражава макроекономске специфичности оличене у утицају монетарне и фискалне политике и стања конкуренције на домаћем тржишту. С обзиром на то да код нас монетарна политика нема могућност утицаја на инфлацију, пројектована базична инфлација је одређена кретањем трошкова рада усљед повећања минималне цијене рада и раста јавних расхода - истакао је Млинаревић.
Према његовим ријечима, у околностима неконкурентског тржишта то генерише већу базичну инфлацију.
- Јачањем конкуренције омогућило би се смањење базичне инфлације, јер би се онемогућило неосновано повећање цијена и раст екстрапрофита - додао је Млинаревић.
