Упркос контролама и високим казнама рад на црно и даље је присутан у Српској, што потврђује податак да су инспектори за девет мјесеци ове године затекли 165 радника без уговора.

Према подацима Инспектората Српске, у наведеном периоду извршено је 7.550 контрола с циљем сузбијања рада на црно, у којима је по основу уговора о раду контролисано 10.970 радника затечених на раду код послодаваца.

- За 165 радника утврђено је да нису имали регулисан радни статус у складу са законом, те су по том основу послодавцима изречене казне у износу од 290.000 КМ - рекли су из Инспектората за "Глас Српске".

Како су навели, у истом периоду лани обављено је 7.940 контрола, у којима је по основу уговора о раду контролисано 12.714 радника.

- Од тог броја за 243 радника утврђено је да нису имали регулисан радни статус у складу са законом, те су по том основу послодавцима изречене казне у износу од 368.600 КМ - навели су из Инспектората.

Законом о раду прописанa је казна у износу од 5.000 KM за послодавца, 500 КМ за одговорно лице и 2.000 КМ за послодавца као физичко лице уколико прими на рад радника, а да претходно није закључио уговор о раду са њим и није га пријавио на обавезне видове осигурања.

- Такође, овлаштење да контролишу пријављивање радника имају и инспектори Пореске управе Републике Српске, који поступају у складу са одредбама Закона о пореском поступку. Овим законом прописана је казна од 10.000 КМ за послодавца као правно лице, те 3.000 КМ за одговорно лице у правном лицу, ако у прописаном року не поднесе пријаву за регистрацију обвезника доприноса у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса - казали су из инспекције.

Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић истакао је за "Глас" да је рад на црно већ годинама једна од битнијих тема у разговорима са Владом и осталим социјалним партнерима.

- Рад на црно ствара нелојалну конкуренцију, јер поједине компаније које ангажују раднике без уговора имају неправедну предност у односу на оне које послују у складу са законом. То је проблем против којег морамо дјеловати заједно - нагласио је Шкребић.

Истиче да рад на црно, али и исплата дијела плате у коверти, има и друге негативне посљедице, те ствара искривљену слику о износу просјечне плате.

-  Послодавци треба да имају на уму да запошљавање радника без пријаве носи велику одговорност. Радник у том случају нема ни здравствено осигурање, ни заштиту на раду, ни било каква права. Уколико дође до повреде или, не дај Боже, смртног случаја на раду, послодавац сноси пуну кривичну одговорност - упозорава Шкребић.

Генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске Данко Ружичић рекао је да је број радника на црно сигурно већи него што показују подаци Инспектората, јер нема довољно инспектора ни могућности да изађу на терен и преконтролишу сваког послодавца.

- Поједини послодавци ангажују лица која примају новчану накнаду са Завода за запошљавање, али их не пријављују. Тако радник ради, а истовремено прима и накнаду за незапосленост - појашњава Ружичић.

Додаје да је казнена политика недовољно оштра и да се најчешће изричу најниже предвиђене казне, од 5.000 марака, иако је законом прописан распон и до 20.000 КМ.

- Повратнике у овим прекршајима би требало строже кажњавати, па чак и привремено затворити фирму ако више пута запошљава раднике без пријаве - нагласио је Ружичић за "Глас".

Нерегистровани

Из Инспектората Српске наводе да је сузбијање сиве економије и нелегалног рада континуирано у фокусу дјеловања тржишне инспекције. У случају када се утврди да физичко лице обавља дјелатност без регистрације код надлежног органа, инспектор доноси мјеру забране обављања дјелатности до прибављања рјешења надлежног органа и изриче новчану казну.

У овој години републичка тржишна инспекција је за 162 лица изрекла мјеру забране нелегалног обављања дјелатности, а најчешће је ријеч о занатским и услужним дјелатностима као што су фризери, козметичари, аутомеханичари, изнајмљивање смјештаја и трговина путем интернета. Због наведених прекршаја изречене су казне у износу од 323.500 КМ.