Инспекције јесу на терену и изрекли су поприлично казни за непоштивање цијена, али те казне немају никаквог ефекта што се тиче нас потрошача.

Ово за Српскаинфо каже Јован Василић, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Звоно“ из Бијељине.

Резултат кажњавања због незаконитог формирања цијена, како каже, не постоји.

– Након изречених милионских казни трговцима у осам, девет мјесеци прошле године, очекивали смо позитиван резултат по потрошаче, да ће трговци морати вратити цијене хране, односно смањити цијене, јер су казне изречене због увећаних маржи. То се није десило – наводи Василић.

Поврат новца

Ту чињеницу сваког дана, како наглашава, грађани виде приликом куповине у маркетима.

– Осим на акцијама, ниједан производ није снижен. Можда су казне имале неке ефекте код цијена горива на почетку дивљања цијена и то је све – истиче Василић.

Осим тога, у извјештајима инспекција о контролама се никад не наводе примјери па су потрошачи ускраћени и за информацију колико су основне животне намирнице биле незаконито скупље. Такође, нема ни инструкција како да оштећени грађани траже поврат новца.

Подсјећамо, главни републички тржишни инспектор Радивоје Гаврић рекао је да су због формирања цијена виших од дозвољених трговци, бензинске пумпе, мљекари, пекари и остали пословни субјекти лани кажњени са 3,58 милиона КМ.

Гаврић је навео да је највише неправилности када је ријеч о кршењу ограничене марже утврђено на бензинским пумпама. За 166 бензинских пумпи изречено је 2,27 милиона КМ казни.

Имена кажњених тајна

Када је у питању ефекат казни, он тврди да је то резултирало смањенјем цијена одређених производа.

Образложење Инспектората РС је да не могу саопштавати имена трговачких ланаца и бензинских пумпи и осталих пословних субјеката док казне не буду правоснажне.

Српскаинфо је још 24. јануара послала Инспекторату упит да одговоре који износ од изречених казни је уплаћен и колико кажњених и на који износе се жалило. То што су инспектори изрекли казне не значи да су власници тржних центара, бензинских пумпи и остали те казне и платили.

Повратну информацију смо добили јуче, а кажу да не могу одговорити на наша питања „због начина евиденције коју воде“!?

– Овај орган располаже подацима о броју издатих прекршајних налога пословним субјектима и укупној вриједности прекршајних налога који су издати. Вриједност изречених новчаних казни не мора нужно бити и вриједност уплаћених казни, а из сљедећих разлога. Законом о прекршајима РС прописано је да уколико окривљени против којег је издат прекршајни налог прихвати одговорност, у року од осам дана може платити половину новчане казне. Такође, кажњени о изреченим казнама могу тражити и судско одлучивање, које може имати неколико различитих исхода, од ублажавања казне, преко условне осуде, до изрицања укора. С обзиром на број области инспекцијског надзора (33) и број контрола у унутрашњем промету, који на годишњем нивоу износи око 27.000, технички није могуће водити статистичке евиденције о исходима судског поступка. Имајући у виду да судски поступци могу бити ријешени на неколико различитих начина, технички немамо механизме да издвојимо статистичке податке о исходима прекршајних и судских поступака по појединачним дјелатностима, врстама објеката и календарским годинама – кажу у Инспекторату РС.

Такође, не могу да одговоре и на питање колико је новца уплаћено по изреченим казнама „јер се уплаћује на рачун буџета, те овај орган не располаже збирним подацима о износу уплаћених казни“.

Инфлација

Дакле, нико не надзире провођење казнене политике, па тако свако може да износи произвољне закључке о ефектима.

Прошлогодишња инфлација у Републици Српској износи 13,6 одсто, док је само храна на годишњем нивоу скупља за чак 24,3 одсто. То је заправо суштинска инфлација и инфлација у Српској и БиХ је највећа у региону. Због чега?

– Због тога што смо мало, издјељено тржиште са неефикасним системом тржишног надзора и тромим правосудним системом. Ако погледате било гдје у Европи, чак и у ЕУ, инфлација је увијек већа у мањим државама него у већим. Ово је посљедица чињенице да на већим тржиштима и тржишне силе, тј. конкуренција, дјелују далеко ефикасније и није тако лако подићи цијене, нити их неоправдано задржавати на вишем нивоу, јер увијек има неко ко ће, у жељи да повећа тржишно учешће, смањивати цијене. Код нас је привредна структура ближа олигополу. Довољно је да се договори неколико већих привредника и цијене ће лако ићи на горе, али се неће ни брзо ни потпуно спуштати на доље. Осим тога, наш оквир монетарне политике је постављен тако да неминовно „увозимо“ инфлацију из Европске монетарне уније, а онда јој додајемо и домаће факторе. Укратко, чак и у мирним временима наша инфлација је увијек била нешто већа него нпр. у Њемачкој. У данашњој ситуацији та непожељна разлика у нашу корист само расте – објашњава за Српскаинфо Марко Ђого, декан Економског факултета Пале.

У години изречених вишемилионских казни грађани плаћају никад скупљу храну. Примјера ради, литар млијека у децембру је био у просеку 2,47 КМ, а само годину прије 1,51 КМ. Десет комада јаја су четири марке, а коштала су 2,70 КМ. Банане се не могу наћи испод три марке, а биле су око двије КМ. Не постоји прехрамбени производ који није поскупио.

Трговачки лоби

Јован Василић, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Звоно“, каже да је чињеница да код нас постоји трговачки лоби који договара цијене и који у крајњу цијену урачуна и евентуалне казне.

– Тај лоби постоји и то је позната ствар. Нажалост, нема се ко позабавити са тако великим стварима. Може се то радити са Конкуренцијским вијећем, али ко ће да поднесе те пријаве? То мора неко да ради. Ми из удружења потрошача и немамо довољно капацитета и новца да бисмо могли такве ствари да покрећемо – каже Василић.

Будући да је формиран Савез потрошача од удружења у Републици Српској, како каже, могуће је да заједничким снагама покрену и то питање. Василић подсјећа да у Босни и Херцеговини постоји и институција Обудсмана за заштиту потрошача.

– Узгред буди речено, ништа не ради – оцјењује Василић.

На сајту ове институције посљедња информација је од 16. новембра прошле године и то о сарадњи са Правним факултетом из Мостара.