Просјечна нето плата у БиХ у јулу ове године износила је 1. 601 КМ, показују званични подаци које је објавила Агенција за статистику БиХ.
Плата је у односу на претходни мјесец номинално већа за два одсто, а реално за 1,8 одсто. Када је о годишњем поређењу ријеч, просјечна нето плата у седмом мјесецу у односу на исти мјесец претходне године номинално је виша за 14,8 одсто, а реално за 9,5 одсто. Колико она прати цијену потрошачке корпе?
Према подацима Савеза самосталних синдиката Босне и Херцеговине, потрошачка корпа за јули мјесец износила је 3.202,70 КМ, а за мјесец аугуст 3.541,80 КМ, што представља пораст од 10,59 одсто.
Дакле, просјечна плата у БиХ покрива тек око 45,2 одсто мјесечних трошкова потрошачке корпе. Да би сустигла њен раст, плата би се морала повећати за 121,2 одсто, а да би пружила “солидан” живот, што значи 20 одсто више од потрошачке корпе, што би укључивало пристојан живот, штедњу или непредвиђене трошкове, морала би порасти за 165,4 одсто, тј. лични доходак би требао износити око 4.000 КМ. Такође, инфлација од 4,8 одсто чини реални стандард још нижим, јер има мању куповну моћ него прошле године. Иако плата износи 1.601 КМ, реално “вриједи” око 1.527 КМ.
Висока неактивност, ниска стопа запослености
У другом кварталу 2025. године, радну снагу чинило је 1,405 милиона особа од којих је 1,221 милион (86,9%) запослених и 184 хиљада (13,1%) незапослених.
У поређењу са претходним кварталом, број запослених особа се повећао за 0,7 %, док се број незапослених особа смањио за 1,8%.
Стопа активности је била 48,9 одсто, стопа запослености 42,5 одсто, стопа незапослености 13,1 одсто и стопа неактивности 51,1 одсто. Од укупног броја радне снаге, 60,5 одсто су мушкарци, а 39,5 одсто су жене.
Овакви подаци показују да је само половина грађана радно активна на тржишту рада. Стопа неактивног становништва од 51,1 одсто показује да више од половине људи није економски ангажовано, дакле нити ради нити тражи посао. Узимајући у обзир да је у ЕУ стопа запослености око 76 одсто, Босна и Херцеговина далеко је испод тог нивоа. Ту се примјећује и значајан полни дисбаланс због мањег броја запослених жена и њихову високу стопу неактивности.
Од укупне радне снаге 66,5 одсто особа припада старосној доби од 25 до 49 година, 26,6 одсто старосној доби од 50 до 64 године, 5,9 одсто од 15 до 24 године и 1,0 одсто 65 и више година. Ови подаци указују на релативно зрелу радну снагу, која улази у фазу старења. Знаковит је и податак да запосленост младих износи тек 5.9 одсто.
Највеће учешће у образовној структури оних који чине радну снагу, имају особе са завршеном средњом школом и то 69,1 одсто, затим слиједе особе са завршеном вишом школом, факултетом, магистеријем, докторатом 21,8 одсто и особе са завршеном основном школом или нижим образовањем 9,1 одсто.
Образовна структура незапослених особа показује да 69,9 одсто особа има завршену средњу школу, слиједе особе са завршеном основном школом или нижим образовањем 15,6 одсто и особе са завршеном вишом школом, факултетом, магистеријем, докторатом 14,5 одсто.
Запослених је највише у услужним дјелатностима (59,4 одсто), затим индустрији и грађевинарству (33,2 одсто), а 7,3 одсто се односи на пољопривреду, шумарство и риболов, пише Форбес.
Иако номинална плата у Босни и Херцеговини расте, њен стварни значај слаби због пораста стопе инфлације, високе неактивности, демографских изазова…, који све више оптерећују економски систем.
