Упркос пандемији корона кризе и посљедицама које је оставила на економију, институције БиХ немају намјеру ни ове године да стежу каиш, па су у планираном буџету за ову годину укалкулисали повећање расхода за невјероватних 67,4 милиона марака.
Како се може видјети из Приједлога буџета институција БиХ за 2021. годину већи расходи у буџету исказани су у скоро свим министарствима, изузев Министарства за људска права и избјеглице БиХ, које је ове године планирало буџет за 400.000 КМ мањи у односу на прошлу годину.
Највише расхода ове године ће имати Министарство одбране БиХ, чији буџет је већи за чак 17,3 милиона КМ у односу на прошлу годину, док је буџет УИО БиХ већи за 10,7 милиона, а Парламента БиХ за 2,4 милиона марака.
Штедјети не планира ни Предсједништво БиХ, чији буџет би требао бити већи за 1,6 милиона КМ, док је буџет Суда БиХ већи за 2,3 милиона КМ, Тужилаштва БиХ за 1,9 милиона КМ, ВСТС за милион КМ.
Повећање од милион марака планирао је и Генерални секретаријат Савјета министара БиХ, док је Министарство спољних послова БиХ на чијем челу се налази контроверзна Бисера Турковић, планирало буџет већи за 2,67 милиона КМ.
И Регулаторна агенција за комуникације је увећала буџет за 2,6 милион КМ, Министарство финансија и трезора за 1,8 милиона КМ, Завод за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера за 3,1 милион КМ, Агенција за идентификацијске документе, евиденцију и размјену података за 3,6 милиона КМ.
Остали буџетски корисници су у планираним буџетима исказали веће расходе у распону од неколико десетина па до неколико стотина хиљада КМ.
Занимљиво је да је највише институција повећање буџета тражило због нових запошљавања, повећања трошкова за плате и накнаде, путне трошкове и слично. Тако би до краја ове године у институцијама БиХ требало бити запослено око 700 нових службеника.
Наиме, планирани број запослених на дан 31. децембар 2020. године износио је 22.842, док планирани број запослених на дан 31. децембар 2021. године износи 23.529 особа.
Највише запошљавања у овој години планира Министарство одбране БиХ, укупно 312 нових службеника.
Како се наводи у приједлогу буџета, планирани број запослених у Министарству одбране БиХ на крају прошле године био је 9.699, а на крају ове године би требао да износи 10.011. Нова запошљавања су планирана и у Граничној полицији, Парламенту БиХ, УИО БиХ и још неким институцијама.
Предсједник ДНС и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Ненад Нешић, сматра да је приједлог буџета институција БиХ за 2021. годину потпуно непримјерен економској ситуацију у којој се БиХ налази.
Он подсјећа да је у претходним годинама остало неутрошено 98 милиона КМ, те да стога не види разлог зашто су у овој години у буџету планирани толики расходи.
– Посебно је срамотно ново запошљавање 700 особа до краја ове године са могућношћу, како пише у буџету, да Савјет министара БиХ одобри још радних мјеста. Постављам питање шта ће малој земљи са око 3,5 милиона становника администрација од 23.500 особа – пита Нешић.
Он истиче да је смијешно да Гранична полиција у јеку највеће мигрантске кризе није запошљавала додатне полицајце, а да ове године, када је број миграната опао, планира запослити више од 100 особа. Несхватљива су, каже Нешић, и додатна запошљавања у Парламенту БиХ, ако се узме у обзир чињеница да је тамо већ запослено преко 170 административних радника.
– На сваког посланика већ имамо 3,5 запослена, што је много. У парламентима Словеније и Македоније један секретар води по три или четири одбора, а код нас свака комисија има по три или четири запослена – истиче Нешић.
Он пита и чему нова запошљавања у Министарству одбране, умјесто да се побољша стандард постојећих запослених.
– Очито је да владајућа елита у изборној години настоји запослити што више партијских активиста. Уосталом, колико је мени познато, Република Српска је заговорник смањења броја припадника оружаних снага па не знам како су представници из Српске могли да предложе овакав буџет – наводи Нешић.
Истиче да „српска репрезентација“ очито води двије политике. Једна политика, како каже Нешић, која иде према грађанима Српске, а друга која се проводи на нивоу БиХ иза очију јавности.
Нешић каже да му не пада на памет да гласа за овакав приједлог буџета у Парламенту БиХ, јер га сматра расипничким и бахатим. Додаје да не види потребу за повећањем буџета, те да посебно „боде“ очи чињеница да су средства за борбу с пандемијом дијељена без икаквих критеријума.
Предсједник фондације „Центар за заступање грађанских интереса“, Зоран Иванчић, која прати трошење буџетског новца у БиХ, каже за Српскаинфо да су у својим ранијим истраживањима већ констатовали да се институције понашају као да пандемије уопште нема.
– Држава се понаша као да нам цвјетају руже. Нема уштеда, нема унутрашњих резерви, а набавке се раде као да пандемије никада није ни било – наводи Иванчић.
Додаје да не зна тачно на која радна мјеста ће бити распоређене нове особе које су планиране да се запосле у овој години и да би било добро да институције то објасне.
– С обзиром на то да у ова тешка времена грађани и предузетници финансирају запошљавање нових људи, онда је обавеза институција да објасне за свако радно мјесто зашто је оно неопходно у овој години у којој и много развијеније земље стежу каиш – истиче Иванчић.
Каже да би било добро да институције прерасподијеле већ постојећа средства у својим буџетима, а не да траже додатна како би финансирали плате и накнаде за нова запошљавања.
Иначе, приједлог буџета је прошао Савјет министара и Предсједништво БиХ.
И посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ подржали су данас, у првом читању, Приједлог закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза за 2021. годину.
За овај Приједлог закона гласао је 21 посланик, против је било 10, а уздржана су била два посланика.
