Интервју: Александар Мастиловић - Не постоји валидан доказ да 5Г мреже утичу на ширење вируса корона

22.04.2020. 17:50
6

Александар Мастиловић стручни савјетник Генералног директора Регулаторне агенције за комуникације БиХ за читаоце Катере објаснио је шта су 5Г мреже, да ли су опасне за здравље људи и када ће доћи до развоја ових технологија у Републици Српској и БиХ.

Катера: Можете ли за читаоце Катере рећи шта су 5Г мреже и када ће кренути развој 5Г инфраструктуре у Републици Српској и БиХ?

Мастиловић: У потпуности разумијем и природна је забринутост грађана од свега што је непознато и мислим да струка има моралну обавезу да обезбиједи да је јавност информисана о сваком детаљу онога што се дешава око нас.

Основна разлика, коју 5Г уводи, су нове примјене и апликације, гдје се сервиси дизајнирају по први тако да нису хумано-центрични. То практично значи, да главни клијенти нису више људи, него машине које се вежу на Интернет. Машинске комуникације, уведене кроз појам Интернета ствари-свега (енгл. Internet of Things), омогућавају да у сваки уређај поставимо сензоре, који прате задате параметре. Прикупљени подаци се онда скупљају у податковне центре ради даљих анализа, сортирања, класификације и успостављања модела предикција о понашању људи и машина, а што даље омогућава да оптимално планирамо расположиве ресурсе. За примјер је можда најбоље узети примјене у сфери Паметних градова, који су најближи читаоцима, посебно у контексту чињенице, да је први потпуно оперативни јавни сервис Паметног града у регији Западног Балкана реализован баш на територији Града Источно Сарајево, у општини Источна Илиџа на шеталишту у Дабробосанској улици.

Слика

 

Што се тиче 5Г у БиХ и Републици Српској, мислим да је за сада доста нереално говорити о томе. Као што је већини познато, БиХ је закаснила са увођењем 4Г мреже и до 5 година, ако поредимо само са земљама регије, узимајући Србију за примјер. Телеком оператори су уложили значајна средства у изградњу 4Г инфраструктуре, тако је сада потребно да се та улагања врате. Осим тога процес изградње 4Г мреже, а која је технолошки предуслов за прелазак на 5Г, ће трајати засигурно пар година. Моја лична процјена је да се 5Г у БиХ и Републици Српској може очекивати у форми неких пилот пројеката не прије 2025.године, али наравно то у суштини зависи од комерцијалних одлука телеком оператора.

Катера: У чему је технолошка разлика између 3Г и 4Г мреже, а у чему између 4Г и 5Г?

Мастиловић: Када се вратимо у 3Г присјетимо се да нам је та генерације омогућила приступ Интернету путем мобилних мрежа, док само прије тога мобителе користили само за позиве и слање кратких СМС порука. 4Г нам је дао веће брзине приступа Интернету и нека друга побољшања, а 5Г ће осим сервиса људима и конекције за мобилне телефоне, омогућити да нпр. управљате цијелим својим паметним станом и свим уређајима унутра, иако нисте у свом граду, нпр. гријање или хлађење стана и слично.

Слика

 

Катера: Како изгледа инфраструктура 5Г мреже?

Мастиловић: Основна технолошка разлика 5Г мреже је у неких 20%, све остало је ослоњено на оно што већ постоји у 3Г и 4Г, исти је концепт базних станица и углавном исти фреквентни спектар 900/1800/2100 MHz из 3Г, 4Г је додао и 800/2600 MHz. 5Г ће се додатно прошити и на 700 MHz, гдје је до сада била аналогна земаљска ТВ, и дијелом на 3400-3700 MHz. Овај дио спектра испод границе 6 GHz(или 6000 MHz) ће остати везан за базне станице које називамо макроћелијама. Оно што је ново је прелазак на микроталасни дио спектра изнад 6 GHz за примјену у микроћелијама, гдје ће мобилна мрежа на сваких 100-300 метара инсталирати мали предајник сличан нашим данашњим Wи-Фи рутерима, које већина има у својим становима. У просјечном урбаном кварту, има их на стотине. Те микроћелије су мале снаге до 1 W (100 пута мање од сијалице у стану), врло кратког домета од максимално пар стотина метара у одсуству препрека и које би требале да раде на дијелу спектра, у Европи, 24,5-27,5 GHz (24500-27500 MHz). Микроћелије би требале да пруже приступне брзине од 1 Gb/s до 10 Gb/s у теорији, што је пропорционално перформансама оптичких веза. То практично значи да путем мобилне мреже можете добити ТВ умјесто данашње кабловске инфраструктуре, гледати ХД или 4К видео без нарушавања квалитета истих. Ипак, постављање тако густе мреже предајника је и врло скупо, тако да када ће тога заиста доћи, чак и у развијеним земљама, тешко је рећи, али је разумно претпоставити да ће процес изградње трајати деценију.

Слика

 

Катера: Да ли је 5Г мрежа опасна по здравље људи и зашто је све више оних који не желе 5Г мрежу?

Мастиловић: Да би најпростије указали да је разлога за бригу мало, дозволићете ми да направим поређење 5Г и видљиве сунчеве свјетлости по њиховим основним параметрима. 5Г ће нас озрачити фреквенцијом од 30 GHz, а по површини Земље, па и по живим бићима, падаће густоћа снаге од реда 1 W/m2. Сунчева свјетлост нас зрачи са просјечном фреквенцијом 300.000 GHz (зависно од боје, то иде од 240.000 – 700.000 GHz) снагом на површини Земље 1000 W/m2, значи 10000 пута вишом фреквенцијом и 1000 пута већом снагом. Тек изнад 700.000 GHz долази УВ зрачење, оно на које нас упозоравају у љетним мјесецима, да се заштитимо, јер те фреквенције и изнад, су доказано штетне и могу изазвати све оне штетне посљедице на које нас теоретичари завјере упозоравају у вези са 5Г. Наравно, ако проведете 24 сата у непосредној близини базне станице на 10 метара или мање, ма које генерације мобилне мреже, или неко направи веома усмјерен ЕМ талас типа ласера, могуће је изазвати штетне ефекте, али то наравно није дио концепта телекомуникационих рјешења. Мислим да треба разумјети и инфомисати се о свему овоме, могло би се много дуже елаборисати, али вјерујем да се против страха најбоље борити знањем.

Што се тиче БиХ, постоји сет законских прописа и регулаторних правила, који третирају питање заштите здравља од ефеката нејонизујућег зрачења. Прије свега постоје ентитески закони у области здравља, али правила Регулаторне агенције за комуникације БиХ (РАК БиХ), а који се сви базирају на важећим међународним препорука као што је ИЦИНИРП (2020), ITU К.83 и ИЕЕЕ C.95-1 и принципима добрих пракси регулације широм свијета.

Катера: Друштвене мреже су преплављене информацијама и фотографијама из којих се види да се маскирају пријемници, односно антене 5Г мреже, који се монтирају на објектима и да се тајно поставља инфраструктура за 5Г мреже. Зашто се то ради?

Мастиловић: Ради се о класичним лажним вијестима. Нигдје се 5Г није постављао тајно. Телекоми у Великој Британији су имали медијску кампању промоције 5Г мрежа, али ето на крају смо читали да су појединци одлучили да униште јер је наводно тајно постављена. Прије пар дана читам и да је запаљен стуб са телекомуникацијском опремом у Хрватској због наводне инсталације 5Г система, а радило се о јавном бесплатном Wи-Фи за приступ Интернету у парковима и јавним просторима. Нажалост, људи препознају 5Г и у опреми 3Г и 4Г и Wи-Фи и неоспорно је да је завладао велики страх од даљег напретка у технолошком смислу. Оно што је очигледно, да можда технолошки напредак иде испред друштвеног и социолошког напретка и да се данас користи и емоционално стање људи забринутих појавом корона вируса, да се пласирају такве приче. Страх је ту једини разлог и у том смислу, ја у потпуности разумијем забринутост становништва. Оно што је важно сада, да ми из струке будемо отворени и на располагању да могу да нас питају и да им пружимо све одговоре. У овој интервју сам се трудио да се не користим претјерано стручним терминима са жељом да буде разумљиво свима и да када људи осјете да разумију о чему се ту ради, њихова забринутост ће бити мања. Заиста морамо бити одговорни у овом процесу, никаквог наметања неће и не смије бити.

Слика

 

Катера: Такође, постоје углавном двије теорије које доводе у везу ширење корона вируса са 5Г мрежом. Једна тврди да 5Г може да наруши имуни систем, па тиме чини да људи буду подложнији вирусу. Друга теорија сугерише да вирус на неки начин може да се преноси коришћењем 5Г технологије. Који је ваш коментар на ове двије тврдње?

Мастиловић: Наука је ту јасна, за сваку сумњу се постави хипотеза, којом нешто тврдимо. То се даље доказује или обара примјеном научних метода као што је математичка аналитичка теорија, експеримент или софтверска симулација нпр. Иако то није моја експертиза, нека основна знања сви имамо о вирусима из редовног образовања. Вируси су полуживе структуре, које носе примитивну РНК или ДНК, а од типа вируса се разликују да ли је мембрана састављена од протеина или липида. Немају електричног набоја нити предзнака, па је њихова интеракција са ЕМ пољима и таласима је практично немогућа у електромагнетном смислу. Пошто нисам биомедицинске струке, ограђујем се од чврсте тврдње, али познавајући природу ЕМ таласа и поља, не видим како би до интеракције ЕМ таласа и вируса могло доћи у овом контексту, поготову у контексту доступних теорија завјере да је 5Г или ма која друга бежична мрежа активирала вирус.

Мислим да смо заборавили да је у скоро сваком вијеку природним путем дошло до појаве бар једне пандемије, од 1700-тих и куге, 1800-тих и великих богиња, 1900-тих шпанске грознице, али нам је сада невјероватно повјеровати да је то можда само природна мутација вируса на који наш имуни систем није спреман. Заиста, не постоји нити један валидан доказ за све наведено, осим појединачних излета индивидуалаца, за које вјерујем да то раде због потраге за својих 5 минута славе и самопромоције. Сасвим је коректно у овом тренутку признати, да о поријеклу вируса, наука и сви ми не знамо много, не одбацујући ниједну опцију. Само је важно не подизати беспоребно панику изношењем у јавност непровјерених теорија.

Слика

 

Катера: Како се заштити од зрачења?

Мастиловић: Ово је питање за медицинску струку, биологије и радиологе, али са аспекта технике и физике можемо изнијети основно, за која се зрачења доказано зна да су опасна. С обзиром на близину самог уређаја, иако формално зрачи пуно мању снагу, мобители према нама шаљу значајно већу енергију него све базне станице које покривају веће подручје, јер снага коју оне шаљу према нама брзо опадају са удаљености од њих. Свакако је пожељно одмакнути се од мобилног уређаја на пар метара, када их не користимо, а посебно је пожељно избјегавати их у близини у току спавања. Можемо рећи да права опасност од зрачења, а којем смо свакодневно изложени, долази од нпр. УВ зрачења, које је јонизујуће и може измјенити ДНК живог ткива, па је директно излагање сунчевој свјетлости у љетним мјесецима много опасније по наше здравље него зрачења ма којег телекомуникационог система или технологије, а без разлике и 5Г система.

Биографија: Александар Мастиловић тренутно је запослен на мјесту стручног савјетника Генералног директора Регулаторне агенције за комуникације БиХ, од децембра 2017. године. Мастиловић се афирмисао у међународним техничким круговима као члан управних тијела највеће међународне инжењерске институције (ИЕЕЕ) и као научни истраживач у области 5Г и примјена у области Паметних градова. Мастиловић се вратио у Источно Сарајево крајем 2017. године, у РАК БиХ, као дио стручног тима у Кабинету генералног директора, да би својим искуством допринио процесима дигитализације друштва и капиталним државним пројектима имплементације 4Г и дигитализацији земаљског емитовања телевизије.

Аутор је 9 радова на међународним конференцијама ИЕЕЕ. Александар је добитних награде за Топ 30 најбољих докторских студената од ИЕЕЕ Communications Society у 2015. години, на свјетском нивоу. Учествовао је у припреми тренд чланка, као члан 19-чланог експертског тима у Филаделфији у САД, на тему Вјештачке интелигенције и машинског учења са примјенама у сајбер-безбједности који је објављен у априлу 2018. годинеАлександар Мастиловић је главни инжењер и пројектант првог потпуно оперативног сервиса Паметног града у регији Западног Балкана, реализован у Граду Источно Сарајево у склопу ЕУ Interreg MED projekta Esmartcity сарадњи са РАИС – Развојном агенцијом Града Источно Сарајево, Градом Источно Сарајево и општином Источна Илиџа.

Коментари 6
  • Generic placeholder image
    Javljaju se ovi za SENDVIC 04.09.2020. 13:57
    😀😅😅😅
  • Generic placeholder image
    Jokic 14.08.2020. 18:07
    Sto ste ljubomorni, uradite i vi nesta!
    Slomi vas ljubomora. Hahahahahaha
  • Generic placeholder image
    MASTILOVIC 09.08.2020. 16:44
    Mrs opet! Jer sam svojim telefonom snimio ono LAZNO DRVO na ulazu u Beograd! Sta ce antenama LAZNO DRVO! MRS. frekvencije nize vrijednosti su mogle da vese ISTU funkciju! Jedne lijece-a vase???? Mars opet.
  • Generic placeholder image
    LAŽ!! 09.08.2020. 16:42
    Molim lepo:
    Frekvencija vajerlesa?=
    Frekvencija mikrotalasne?=
    U momentu spajanja poziva preko "vibera"?=
    Koliko ono milivolti izmjeri onaj inzenjer oko skipstine????? 20.000!????
    Mars, ali ono sa uzitkom ti ovo kazem;)
  • Generic placeholder image
    Tabanash 24.04.2020. 01:13
    Vidi Aleka sto je izdao glavni grad države koji ga je odškolovao i dao mu hljeb u ruke. Neka te u istočnom, nemoj se vraćati. Vidi malo s Milojkovicem da ozivite taj otudjeni ETF.
  • Generic placeholder image
    Ravnozemljaš 22.04.2020. 19:43
    Postoji li validan dokaz da ne utiču?
Повезане вијести
Црна Гора: Од вируса корона преминуло пет особа, заражене још 134
Научници открили зашто неки млади умиру од короне, а неки је преходају
Моја Херцеговина: Зграда Владе РС највећи кластер вируса корона
Најчитаније
  • Дајана Лазаревић из Пала треба нашу помоћ
    28.09.2020
    2
  • Соколац: Озбиљно варничи између СДС-а и ДЕМОС-а
    28.09.2020
    0
  • “Бања Врућица” купује хотел “Бистрица” на Јахорини
    28.09.2020
    0
  • Почели радови на санацији зграде Дома здравља Пале
    28.09.2020
    0
  • Eвидентирано пет кривичних дјела непоступање по здравственим прописима
    28.09.2020
    0