Кандидат СДС-а за Народну скупштину Републике Српске Јадранка Регоје у интервјуу за Катеру истиче да је Изборна јединица 8 колијевка Републике Српске и Српске демократске странке и да ће седми октобар бити дан који ће вратити повјерење људима и Српску народу. Госпођа Јадранка је члан СДС од 1991. године и кроз ових двадесет и седам година рада у Странци и за Странку стекла је повјерење међу колегама, али и суграђанима, што ју је и довело на листу за Народну скупштину Републике Српске.

Са госпођом Регоје смо разговарали о предстојећим изборима, али и плановима за наредни период, а више о томе читајте у нашем интервјуу.

Госпођо Регоје, у овом изборном процесу, Општим изборима 2018, Ви сте на листи СДС-а за Народну скупштину Републике Српске. С обзиром на то да сте по струци професор, откуда код Вас интересовање за политику?

По струци сам професор, предајем српски језик у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву. Што се политике тиче, интересовала ме је одавно, може се рећи на нивоу општег знања о свијету у коме живимо. Мислим да је нужно знати понешто о политичким системима, о највећим свјетским политичарима прошлости и садашњости, о  Светом Сави као дипломати, о лику и дјелу Николе Пашића, о Стаљину, Черчилу, Гандију, Кенедију, данас о Путину, Асаду, Меркел…, на примјер. То је, напросто, ствар опште културе.

А моје бављење политиком, или улазак у политику, како се то популарно каже, десио се оних, по српски народ, кризних деведесетих година прошлога вијека. Када сам први пут, у граду у коме сам живјела, радила и створила породицу, у Сарајеву, осјетила притисак и провокације зато што сам Српкиња, било ми је логично да се прикључим Српској демократској странци, јер је у том тренутку једино ова странка гарантовала сигурност и опстанак српског народа у БиХ. Постала сам члан СДС 1991. године и кроз ових двадесет и седам година рада у Странци и за Странку стекла повјерење и част да се моје име нађе на листи за Народну скупштину Републике Српске.

У јавности се често чују коментари да се људи из појединих занимања не би требали бавити политиком, па се ту сврстава и Ваша струка. Могу ли заједно Ваш посао и политика? Успијевате ли да заборавите на свој политички ангажман док предајете ученицима?

Често и сама морам одговарати на такве констатације, па и провокације. Наравно да могу, не заједно, већ избалансирано, у једној особи. Ко не зна раздвојити занимање просвјетног радника од политике, ту нема ни једног ни другог — ни просвјетара, ни политичара. Нисам једини просвјетар у политици, а нисам ни примијетила да се неко од мојих колега на било који начин, бавећи се политиком, огријешио о школство. Сматрам да својим ангажовањем у политици само могу помоћи и својој струци и ђацима, а то сам већ више пута доказала кроз свој, ево већ други одборнички мандат у Скупштини општине Источна Илиџа.

Које проблеме у друштву сте препознали за које сматрате да бисте се могли борити и дати свој допринос?

Много је „простора“ гдје се може дјеловати и дати свој допринос. Сложена смо и, рекла бих, компликована државна заједница, не тако давно изашла из грађанског рата, још увијек у тој несрећној транзицији, стога је и тако много проблема. Но, највећи проблем је, свакако, незапосленост и сиромаштво једног широког и, нажалост, све ширег слоја становништва. Шта ја ту могу урадити? Ако бих била изабрана за народног посланика у Скупштини Републике Српске, свакако бих подржала од стране будућег предсједника Српске, Вукоте Говедарице, најављени закон о испитивању поријекла имовине и одузимању нелегално стечене имовине. Сматрам да је праведно и поштено оданде гдје „прелива“ додати тамо гдје недостаје, а то су социјално угрожени становници Српске. Може се „одлити“, и то поприлично, и од функционерских прихода, плата, додатака уз плате, управних и сличних одбора, дневница, народу неразумних и нерационалних трошкова возног парка, путовања, репрезентација, цвијећа, и сл. Да ли је ико у нашој Републици задовољан висином социјалних примања, надокнаде за туђу његу, висином дјечијег додатка, просјечне пензије? За те категорије становништва расипништво појединих функционера је напросто увреда па бих се у том смислу залагала за више социјалне правде.

Не морате бити са истока Републике Српске да бисте схватили у каквом смо неравноправном положају према западном дијелу. Довољно је пратити Дневник РТРС па закључити гдје се инвестира, улаже, гради. Дакле, једно од поља дјеловања је борба за источни дио Српске.

Као професор српскога језика сматрам да и институционално и сви појединачно морамо бити одговорнији према језику и нашем писму ћирилици. Мислим да смо неодговорним односом према језику допринијели ниском степену комуникативне културе, који је уочљив и код академски образованих припадника нашег друштва, а који се често оглашавају са битних функција као друштвени ауторитети. Њихова ријеч се путем медија упућује масама, а из тих ријечи и из начина на који су упућене стиче се утисак да многе јавне личности нису савладале основне норме које језик као комуникативно средство подразумијева. Начин на који је могуће у будућности образовати генерације које ће говорити његованим српским језиком, језиком богате лексике, какав он заправо и јесте, је тај да се у образовном систему, од првог разреда основне школе па до завршетка факултета, проучава српски језик као наставни предмет, са више часова седмичне заступљености у настави него што је то данас случај. Сада се на многим факултетима страни језици проучавају и полажу у четири или чак осам семестара, а српски језик, изузев на филолошким студијима, ни на једном. Стога је неопходно српски језик, прилагођен захтјевима функционалне писмености појединих професија, увести као општеобразовни предмет на факултете. То би био најбољи начин одбране и чувања језика и писма.

Уколико будете изабрани за посланика у Народној скупштини Републике Српске, који ће бити ваши први кораци на тој функцији?

Биће то сагледавање стања на Универзитету Источно Сарајево. Универзитет ИС је био једна од окосница стварања града, један од услова опстанка људи на овом простору. Да није било Универзитета, бројне сарајевске породице би након Дејтона и исељавања из Сарајева продужиле у Србију или негдје даље, како би им се дјеца школовала. Тренутно стање на УИС-у је далеко испод задовољавајућег, када је уписна политика у питању. Судећи по овогодишњем упису, могло би нам се десити да ускоро на појединим факултетима буде више професора и асистената него студената. Стога је потребно направити опсежну анализу шта је узрок томе.

Предизборна кампања достиже свој врхунац, а многи су је најавили као „најпрљавију“ до сада. Шта Ви мислите о томе?

Не бавим се тим, условно речено, прљавим садржајима кампање. Мислим да ми кандидати не треба да усмјеравамо енергију у том правцу. Постоје људи задужени за праћење кампање, а постоје и институције којима се нерегуларности могу пријавити. Оно што могу рећи је да у СДС-у и у Савезу за побједу влада пријатељска атмосфера, без сујете и потенцирања неких личних побједа и успјеха. Ми кандидати смо усмјерени да дамо свој пуни допринос како би побједу остварили Вукота Говедарица и Младен Иванић. Када је у питању Скупштина РС и Парламент БиХ, ми из Изборне јединице осам о Изборне јединице три стојимо чврсто иза носилаца листа, Дарка Бабаља и Мирка Шаровића.

Без жеље да било кога убјеђујем како ће и за кога гласати, сматрам да је наша дужност и обавеза да свако искористи своје гласачко право и да седмог октобра тим својим гласом, једним јединим, али битним и моћним, одлучи о важним животним питањима.