Момир Богдановић је изузетно талентован гитариста и вокални солиста из нашег града, који је одмалена знао да ће његов животни позив бити музика, а прије свега гитара. Публика га познаје по одличној атмосфери и сјајним свиркама, на које се увијек са задовољством враћа.
Са Момиром смо разговарали о многим интересантним темама, а више о томе прочитајте у нашем интервјуу.
Можеш ли нам за почетак рећи када је настала жеља за свирањем гитаре, и да ли је неко утицао да се опредијелиш баш за тај инструмент?
Жеља за музиком, генерално, појавила се некад око трећег разреда основне школе када сам спознао да добро разазнајем фреквенције, и да имам поприлично добар слух у односу на друге људе. Што се тиче гитаре, то је моја првобитна жеља. Уписао сам се у музичку школу, али није било мјеста у групи за гитару, па су ме пребацили на хармонику. Није ми претјерано ишло свирање хармонике, нити сам искрено и волио тај инстумент, па сам убрзо и одустао. Направио сам паузу од музике, и у својој петнаестој години, одлучио сам да почнем да свирам гитару. Имао сам велику подршку од родитеља и пријатеља, као и од директора музичке школе Мира Митровића, који ми је написао прве акорде на папиру које сам научио и које и данас дан користим врло добро.
Са којим си се све препракама суочавао када је питању бављење музиком?
Препреке су углавном биле техничке природе. Требало је доста новца да обезбиједим све што ми треба за извођење музике уживо, а све то сам рјешавао у ходу. Када сам растао и музички стасавао, улагао сам сав новац у опрему. Што се тиче неких озбиљнијих проблема, нисам их имао. Кључ је био рад и упорност.
Да ли си икад компоновао своју музику?
То је интересантно питање. Много је тешко компоновати и писати пјесме. Ја сам наравно и то покушао. Имали смо пар снимљених пјесама са својим првим бендом који се звао „Круг“, којег смо формирали крајем средње школе. То смо радили мој другар Славиша Кукричар и ја. То су једине пјесме које сам тада написао, у уклонио сам их, јер мислим да ће то бити много боље и професионалније у наредном периоду.
Да ли се од музике којом се бавиш може живјети у БиХ?
Све зависи од појединца и зашто то неко ради. Питање је да ли се одлучиш да радиш ради новца, или зато што то истински волиш. Ако то волиш, онда си у стању радити многе ствари, које ће ти касније донијети новац. Може се наравно живјети од музике, ако си спреман да урадиш све за то.
Како видиш данашњу музичку сцену у региону па и у свијету?
Данас, у 2018. години, музика се већином посматра као нешто што служи забави, и у чему је све мање умјетности. Посебно се то односи на комерцијалну музику. Ту не постоји скоро никаква умјетност, ради се само о склапању рима, једноставних акорда и просте мелодије, која треба да допре до сваког појединца, а служи само за стицање профита. На нашој музичкој сцени је исто тако. Међутим, постоје наравно квалитетни бендови. Неке лично познајем, неке врло радо слушам. Они и даље раде врло квалитетне ствари и задржали су своју публику, а надам се да ће тако и да остане.
Које пројекте и сарадње би у току своје музичке каријере издвојио као најзначајније?
Сви пројекти на којима сам радио су ми били занимљиви. Сви они су обиљежили један период мог живота, заједно са људима са којима сам радио. Мој први бенд је основан у средњој школи и свирали смо обраде неких пјесама, покушали радити неке ауторске ствари. Ту су били Славиша Кукричар, Милош Грбић и Данијел Тушевљак. Послије тога наставио сам да радим сам, те сам склопио сарадњу са колегом Кристијаном Салиховићем који је постао мој добар другар. Тренутно сам члан екипе „Electric Five“ са којима радим свирке. Углавном су то обраде пјесама. Спремам се за нови пројекат у којем ћу радити ауторске ствари.
Прије краја овог интервјуа, можеш ли нам рећи гдје најчешће радиш свирке и гдје те можемо слушати?
Са бендом „Electric Five“ али и соло, углавном свирам по локалним пабовима и кафићима. Споменуо бих неке, мени најдраже, то су „Паб на Малти“, Euro Caffe“ на Добрињи 4, „New Folder“, „Излог“ у Спасовданској… Свирамо и ван Сарајева, у Зеници, Загребу, на Палама, у Зворнику итд.
Какви су твоји планови за будућност и шта би поручио младим људима који желе да се баве музиком?
Што се тиче планова за будућност, с обзиром на то да је Youtube најпопуларнији медиј данас којег прате и млади и старији, одлучио сам да почнем да снимам обраде пјесама, а затим слиједе ауторске ствари са својим бендом које ћемо промовисати на Youtube-у и то ће бити у скорије вријеме.
Што се тиче поруке за младе, ако стварно желите да се бавите музиком, и ако стварно то волите онда ћете и знати шта треба да радите.
